Перишић: Срби знају да се Русија сада брани и некако осећају да брани и нас овде на Балкану

Пише: Срђан ПЕРИШИЋ, професор геополитике

ИСТРАЖИВАЊА јавног мњења показују да је више од 80% грађана Србије против увођења санкција Русији, као и да је око 87% против чланства у НАТО.

За избијање рата у Украјини грађани Србије (70%) највише оптужују НАТО.

Не сумњамо да би слични резултати били и у Српској. Наиме, овакви ставови већине говоре да Срби, али и остали, разумеју какав је рат у питању, који су узроци рата.

Срби знају о чему се ради, за разлику, опет, од већине београдских медија. Они су се одавно определили у складу са медијским ратом који води Запад.

Већ месецима гледамо и читамо како су се N1, Данас, Нова С, Б 92, Српски телеграф, Euronews Serbia, и у великој мери Прва ТВ и РТС, определили да буду учесници рата на страни САД и Запада. Да, ови медији су страна у рату, јер од самог почетка преносе све медијске спинове и лажне вести направљене у кухињама западних „стручњака“ хибридног рата. При томе, немају никаквих скрупула у преношењу отворених лажи.

Но, право је питање, да ли ови медији ратују само против Русије, или је фронт њихових операција уперен и против сопствених грађана?

Сви разумемо о чему се ради, бар ми који спадамо у оних 70 или 80% који видимо да су САД и НАТО покретачи рата у Украјини. Ти медији у Београду ратују и против нас, грађана Србије, како би нас сврстали не само у фронт против Русије, него како би Срби, Србија и Српска, били поражени овде, на Балкану.

Но, резултати истраживања јавности говоре о катастрофалном поразу, управо прозападних београдских медија.

Као што Русија успешно води војну операцију у Донбасу и Новорусији (исток и југ бивше Украјине), тако се обични грађани, Срби, успешно опиру медијском рату.

Зашто је то тако? Зашто су Срби на страни Русије?

Одговор на ово питање је веома сложен, и можемо одговорити користећи историју, геополитику, политичке науке, социологију, религију, културологију, итд.

Наиме, Срби разумеју веома просту чињеницу, а то је да сви они који су ратовали против Србије 1999, против Српске 1992-1995, против Срба 1941. и 1914, сада ратују, на свој начин, против Русије. То је чињеница која се не може ничим оспорити. Ратују против Русије војно, али и економски, медијски, информационо, енергетски, дипломатски, итд.

Срби разумеју токове историје, и осећају историјске импулсе.

Ти токови кажу да су инвазије на Русију углавном ишле са запада. Још од Тевтонских витезова у 13. веку, па преко акције римокатоличке цркве и Пољака у 16. и 17. веку, Наполеона почетком 19. века, Кримског рата 1854, Првог рата 1914, војне интервенције по ободу Русије 1918-1922, Другог рата 1941, па до увлачења балтичких државоликих конструкција (Естоније, Летоније и Литваније) у НАТО, и покушаја војног уклињавања у средњу Азију (меки трбух Русије), и завађања народа на Кавказу – Русија се брани.

Украјина је црвена линија те одбране. Ми, Срби, знамо да се Русија брани, и некако осећамо да брани и нас овде на Балкану.

Историјске нити које повезују Србе и Русе имају своју утемељеност и у политичкој науци. Наиме, у темељу модерне Србије се налази Русија. Почев од Првог српског устанка 1804, па до независности кнежевине Србије 1878. године, Русија је једина европска сила која подржавала Србију војно, дипломатски и финансијски. Други то нису.

Русија је стајала заштитнички и према другој српској држави, Црној Гори, чији је буџет био део царског буџета Русије.

Србија је добила политичку самоуправу и аутономију у оквиру Турске, као и политичку независност, после ратова које је Русија водила против Турске. Самоуправа после руско–турског рата 1812, аутономија после руско–турског рата 1829, а независност Србије после руско–турског рата 1877-78. Зар је то мало?

Дакле, Срби су се борили да створе независну и модерну Србију, али је Русија спољна димензија те борбе.

Да није било Русије Срби никад не би имали политику. Зато можемо да кажемо да је у темељу српске државности – Русија. И због тога су Срби против санкција Русији, јер би тиме рушили сопствене темеље – политичке и државне. Срби нису самоубице.

Срби су на страни Русије и због самог карактера овог рата који се води. Срби нису неписмен народ, и знају шта се дешава.

Запад, предвођен са САД, води рат из геополитичких разлога. Њихова стара парола је – ко контролише источну Европу, контролише Хартленд, а ко контролише Хартленд, влада светом. Управо, Хартленд (срце земље) је обухваћено Русијом, а Украјина је у источној Европи, тако да је та парола кључни садржај англо-америчке геополитике.

Србија и Српска су такође део источне Европе, али непоражени део. Зато се Русија у Украјини бори и за нас. Од руске победе зависе све будуће српске победе. То 70 – 80% Срба разуме или осећа.

Српско сврставање на страни Запада означило би српски крај на Балкану, тј. крај српске политике и државности. То би био немилосрдан крај за Републику Српску. Због тога НАТО и Велика Британија хушкају сарајевске муслимане да сада, у току овог рата, још јаче испоставе своје ратне циљеве, које нису реализовали 1995. године. Запад се ратом усмерио на Русе, а сарајевски муслимани траже своје учешће у том рату – али против Срба и Српске. Због тога оживљавају сулуду идеју учлањења БиХ у НАТО.

Хоће сарајевска елита да порази Србе, па да удари и на Русе, као 1942, на Стаљинграду. Међутим, сарајевска елита лоше познаје историју, и никако не осећа историјске импулсе – Руси никада нису били поражени.

Запад тражи да Српска и Србија уведу сакнције и да се сврстају на њихову страну, као што су се сврстали поједини, али бедни медији у Београду – јер, знају да би тим сврставањем Срби пуцали у себе саме. То је она парола – убити Србе њиховом руком. Наиме, санкције не би утицале на Русију, нити би ојачале Запад, али би убиле Србију, а пре тога Српску.

Због тога су обични Срби, грађани у Србији и у Српској, на страни Русије. То разумеју у руководству Српске, надам се и у већини руководства Србије.

Срби су на страни Русије, а то значи да су не само војно, него и политички против сврставања уз Запад. Зашто?

Па, рат је политика настављена другим средствима. Не можете бити војно неутрални према рату, и истовремено политички сврстани – кад је рат политика. У питању је контрадикција (Contradictio in adjecto). Зато већина Срба није политички неписмена, за разлику од неких званичника, и аутошовиниста, који упорно трубе, као неке незналице, о потреби политичког сврставања уз Запад, ЕУ и НАТО. Већина обичних грађана, Срба, боље познаје политику, него неки који у политици примају плату. И?

Свега 35% грађана Србије је за чланство у ЕУ. Дакле, већина је против ЕУ. Одавно је то тако, али сада у овом рату то је изражено, између осталог и због чињенице што Срби виде ко је ко у овом рату. ЕУ је страна у сукобу. Уосталом, то је јавно изјавио и онај високи комесар ЕУ Борељ.

Срби у Српској се држе Русије, знају историју, сада коначно знају и политику. Политика очувања Српске је српско учешће на страни Русије. То је чињеница. Српски допринос руској победи је да се очува Српска, неутрална, без санкција Русији, и без чланства у НАТО.

И не само чланства, него било каквих полу-прикривених облика учлањења у НАТО или некаквих „договора“ са НАТО-ом. Сви знамо да Запад не поштује договоре, ни писане. Уосталом, Запад ратује против Русије, а то значи против Срба. Но, победа је као и увек – руска. И српска.