Пронаћи тренутни консензус ЕУ о забрани руске нафте је нереално, сматра естонски премијер Каја Калас. Лидери земаља блока окупили су се данас на самиту у Бриселу како би решили то питање.
„Мислим да данас нећемо постићи договор“, рекла је Калас, додајући да је вероватније да ће ембарго бити одобрен на следећем самиту у јуну.
Раније данас, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ је, како се извештава, изразио наду да би споразум могао бити постигнут до понедељка поподне.
Предложене санкције на увоз нафте из Русије биле би део шестог пакета санкција ЕУ према Москви откако је крајем фебруара покренула војну операцију у Украјини. Пет претходних пакета санкција укључују ограничен приступ тржиштима капитала, искључивање руских финансијских институција из СВИФТ-а, замрзавање девизних резерви руске централне банке и забрану увоза руског угља и разних роба.
Разговори о ембаргу на нафту трају од почетка маја, а међу 27 земаља чланица ЕУ није постигнут договор.
Овај предлог је зауставила Мађарска која већину своје нафте добија из Русије. Мађарска влада упоредила је потпуну забрану руске нафте са „атомском бомбом“. Друге земље без излаза на море, укључујући Чешку Републику и Словачку, такође су изразиле резерве у погледу плана.
Председник Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је прошле недеље да ЕУ не може одмах да уведе ембарго на руску нафту, јер би такав корак, како она наводи, омогућио Москви да своју нафту продаје негде другде и оствари више прихода.
Украјина је више пута позивала владе земаља ЕУ да уведу потпуни ембарго на руску нафту и гас, оптужујући нације које купују енергију од Русије да свакодневно повећавају војни буџет Москве.