Хрватска академија знаности и умјетности позвала је на условљавање уласка Србије у ЕУ, називајући питања Јасеновца и канонизације Алојзија Степинца „великосрпском пропагандом“ и наводећи низ других невероватних услова интонираних мржњом. На овакав потез ХАЗУ хитно је реаговала и Српска академија наука и уметности.
„Упркос искуству, чланови Српске академије наука и уметности (САНУ) затечени су примитивним тоном мржње у објави Хрватске академије знаности и умjетности (ХАЗУ) ’Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом у погледу њихова уласка у Еуропску Унију’. Без илузија да ће се ико од оних у међународној заједници који су нас неуморно подучавали новим цивилизацијским вредностима огласити поводом овог хушкачког политичког памфлета, сами, управо из поштовања према свим жртвама „логора смрти”, нећемо улазити у обезвређени простор реплике са онима који бесрамно користе израз „јасеновачки мит”. Али је добро и корисно да знамо шта мисле“, наводи се у саопштењу САНУ.
ХАЗУ је, између осталог, тражила да Хрватска услови улазак Србије у ЕУ, између осталог и следећим тачкама:
1. „Престати с потицањем непријатељства према Хрватској и прогоном хрватских држављана уз одрицање од великосрпске пропаганде (питање Буњеваца, језика, јасеновачки мит, однос према бл. Алојзију Степинцу и др.)“.
2. „Потреба дефинирања положаја Српске православне цркве у Републици Хрватској: православне су цркве државне цркве, па положај Српске православне цркве не може бити једнак у Србији и Хрватској, у којој та црква треба имати пуну слободу у јавном вјерском дјеловању бринући се за вјерски живот мањине, али реципрочно на разини колико је то омогућено хрватској мањини на подручју Србије. У Хрватској се мора избјегавати дјеловање Српске православне цркве које се може окарактеризирати политичким дјеловањем“.
3. „Инзистирати на достави података из однесених архива након Другога свјетског рата (вратити архив Независне Државе Хрватске, архив ЈНА о крижним путовима и логорима, о хрватском прољећу итд.) и све што је релевантно за повијест Хрвата на хрватском етничком простору и шире“.
4. „Одрицање од својатања и присвајања повијесних досега културе с хрватских простора те хрватске књижевне баштине, посебно старије хрватске књижевности (особито дубровачке), од стране културних и других институција Републике Србије“.
5. „Признати агресију на Хрватску, првенствено плаћањем штете почињене у походу на Хрватску, особито на културној баштини, уз враћање однесеног културног блага, све у смислу моралне и економске исприке Хрватима за почињена зла“.
Хрватска академија има захтеве за Србе и када је условљавање уласка БиХ у ЕУ у питању. Тако хрватски академици траже да услов буду следеће тачке:
1. „Разријешити највећи изазов у БиХ с којим су Хрвати тренутно суочени кроз двије непомирљиве политике, српску сецесионистичку и бошњачку унитаристичку. Иако су Хрвати малобројнији у вишенационалној заједници, не значи да имају и мање права. Референдумом из 1992. опредијелили су се за БиХ равноправних конститутивних народа. БиХ треба под сваку цијену одустати од насилног утјеривања Хрвата у заједницу која гази њихова елементарна људска и колективна права. Треба им осигурати сувремене механизме заштите виталних интереса, а под сваку цијену избор хрватског члана Предсједништва БиХ и избор чланова у Представнички дом и Дом народа, како Парламентарне скупштине БиХ, тако и Парламента Федерације БиХ. Без тога, као поданике их се присиљава да напуштају вјековна обитавалишта на повијесном хрватском етничком простору“.
2. „Признати праву, ослободитељску улогу Хрватској и Хрватима у успостави и обрани државе од српске агресије те престати лажно оптуживати Хрвате пред судовима; осигурати равноправност хрватског народа, тј. трећи ентитет и сва права која из тога произлазе; одмах осигурати равноправност хрватског језика и слободу дјеловања хрватских медија и културних институција“.