Виктор Орбан ће у историји бити запамћен као први мађарски лидер који је у последњих 200 година нашао заједнички језик са Русијом и на тај начин потпуно преокренуо парадигму мађарских националиста – од губитничке у победничку.
Наизглед, мађарски премијер Виктор Орбан „спустио је лопту“ према бриселској администрацији и захтевима ЕУ-бирократије за увођењем санкција Русији.
Орбан је поручио да је Мађарска спремна да се придружи енергетским санкцијама, уколико ЕУ буде гарантовала да Мађари неће испаштати због тога.
Историјска улога Орбана – заједнички језик са Русијом
Др Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије сматра да Орбан зна да је немогуће да Брисел испуни његов захтев, али им на фин начин покушава рећи да Мађарска води своју независну политику.
Тај услов сличан је реакцији мађарског шефа дипломатије Петра Сијарта који је одбио захтев да се америчке и британске НАТО трупе стационирају у Мађарској, уз образложење да је Мађарска већ чланица НАТО и да су самим тим трупе алијансе већ на њеној територији.
Тако је Мађарска одбила да пристане на делимичну окупацију своје територије, наглашава саговорник Спутњика.
„Код Орбана је најважнија његова историјска улога. Све ће проћи, нико се за сто година неће сећати ни корупције ни било којих других афера уколико овај утисак остане доминантан. А то је да је Орбан први мађарски лидер, при том што је још важније – мађарски националиста, који је нашао заједнички језик са Русима у последњих барем 200 година, ако не и дуже“.
Гајић подсећа да су се Мађари конфронтирали са Русима средином 19. века „а знамо како се завршила мађарска револуција 1848/49“, затим су у Првом светском рату учествовали на супротној страни, а у Другом светском рату послала је велике трупе на источни фронт.
„Свака од ових конфронтација завршила се руским трупама у Будимпешти“, истиче Гајић.
Преко Регана до Руса – како спречити да Мађарска буде прегажена
Занимљиво је да је на почетку Орбановог мандата постављен споменик Роналду Регану на Тргу слободе у Будимпешти, човеку који се везује за уништавање Совјетског Савеза и победу Америке у хладном рату.
Споменик изгледа као да се „креће“ према совјетском споменику који је на централном месту тог трга, а поред америчке амбасаде, тако да је испало да су Реаган и америчка амбасада опколили совјетски споменик.
„Можда је коинциденција што се у првој години Орбановог мандата појавио тај споменик, али је тај исти Орбан нашао заједнички језик са Путином, са Русијом, и схватио је да Мађарској њена географија не дозвољава конфронтацију на тај начин и да ће у свакој варијанти бити прегажена. Не зато што њу неко не воли, већ зато што то захтевају геополитичке околности. Он је направио ту стратешку промену сарадњом са Русијом“, наглашава Гајић.
Промена губитничке парадигме
Са Орбаном долази до стратешке промене мађарске парадигме коју је могао само да направи националистички лидер, додаје Гајић и истиче да је он практично „окренуо наглавачке парадигму мађарских националиста – у корист Мађарске“.
На тај начин Мађарска је изашла из улоге жртве јер је сваки пут до сада тако бирала страну да је морала да плати цену и да доживи пораз од Русије.
Други Орбанов стратешки потез је, а нешто слично је Мађарска покушала да оствари са Југославијом између два светска рата али, нажалост, није успела, приближавање Србији, додаје Гајић.
Повратак Мађарске на европску мапу
У том искораку према Србији и истовремено према Русији, Мађари су отворили себи коридор и тако „пробили блокаду непријатељстава и потенцијално непријатељских земаља око себе“.
„Мислим да је вратио Мађарску на политичку мапу Европе, о Мађарској се прича, на овај или онај начин. Чак и у оквиру те Вишеградске четворке, управо Мађарска искаче чиме је у последњих неколико месеци поремећен однос са њиховим најближим пријатељима – Пољацима.“
Мађари тренутно искачу из шаблона и сметају свима на Западу и традиционалним савезницима у Централној Европи, међутим Западу би било превише скупо да се даље конфронтира са Орбаном, посебно што је активно радио на његовом свргавању, закључио је Гајић.