Први сигнал да се завршава „глува ноћ“: Увиђа ли Запад да остатак света не прихвата њихов диктат

Први заједнички став СБ УН о кризи у Украјини знак је да се раздањује, глува ноћ је завршена. Пресудна у окретању ка организацији за очување мира, као каналу за договарање и споразумевање, била је чињеница да је такозвани „остатак света“ одбацио вољу и диктат Запада да се и он приклони конфронтацији са Русијом – тако неће ићи.

Ово за Спутњик, поводом првог заједничког саопштења Савета безбедности УН о ситуацији у Украјини од почетка специјалне војне операције Русије, каже некадашњи амбасадор у тој организацији Владислав Јовановић.

Он са оптимизмом гледа на чињеницу да ће се од сада могући излаз из замршеног украјинског чвора тражити преко генералног секретара УН.

Савет безбедности изразио је дубоку забринутост за одржавање мира и безбедности у Украјини, али и дао подршку напорима генералног секретара УН Антонија Гутереша по питању решавања украјинске кризе.

Без УН нема решења кризе

„Колико год се до сад настојало да се ствари решавају ван УН, нарочито са западне стране, сада се ипак некако увиђа да се тим путем не може. Ово значи сарадња свих, сарадња обе стране, а не само диктат политичке воље једне. Ово је једини пут за превазилажење садашње ситуације“, истиче Јовановић.

Он додаје да је заједнички став најважнијег тела УН израз жеље, али да може да буде и уверење о могућности да једна некомпромитована страна, генерални секретар организације Антонио Гутереш, може да игра активнију улогу у превазилажењу кризе у Украјини.

„Због тога је важно да се пут решавања преко ангажовања УН енергично подржи са више страна да би му се дао, не само пун легитимитет, него и пун потенцијал. Без потенцијала Уједињене нације не могу много да ураде. Подршку треба дати са свих страна, јер би то могло да гарантује равноправни третман обе стране. Сукоб у Украјини је сукоб ширих размера између Запада и Русије, зато је ово позитивно, али само по себи није довољно ни потпуно сигурно да ће то бити најважнији пут за излазак из садашње кризе“, каже Јовановић.

Запад нема подршку тихе већине

Он ипак очекује да ће ово бити крај досадашњих заоштрених ставова који су више водили ка јачању поделе у свету и заоштравања на свим нивоима, него тражењу излаза из кризе.

Упитан да ли су овом ставу допринели и докази Русије о злочинима у Бучи и Маријупољу, одговара позитивно, али каже да је он резултат разних сагледавања, да је ипак пресудно било то што „остатак света“ није желео да се приклони западној верзији гледања на дешавања у Украјини, а на томе се од почетка инсистирало.

„Подршка Западу од такозване тихе већине чланства УН је изостала. Тако се видело да је Запад прилично усамљен у односу на садашњу конфронтацију са Руском Федерацијом и да му то не обећава неку велику будућност, ако не добије ширу подршку од такозване тихе светске већине. Она је дефинитивно изостала, јер сви схватају да је то превише опасна игра за шире интересе света, не желе да дају подршку таквим настојањима“, каже наш саговорник и додаје да је вероватно и сам Запад схватио да сада можда треба дати шансу Уједињеним нацијама.
Јовановић додаје да морамо да сачекамо и видимо да ли генерални секретар Гутереш води рачуна о образу обе стране, да не форсира само једну, што је до сада био случај у активностима западних сила. Нада се и активнијем приступу целе светске организације.

Предах пред заоштравање кризе?

„Ово само по себи може да буде охрабрујући знак, али то није довољно за сигурно позитивно закључивање, јер су Уједињене нације за ових 30 година биле углавном држане по страни од решавања локалних криза и ратова. То су радиле велике силе, групе великих сила или разне контакт групе, а УН су биле само страна која је после њиховог споразума дошла да сређује стање наслеђено ратом. Сада се изгледа налази један пут, али треба да сачекамо, ово може да буде и само једна предах за даље заоштравање“, каже Јовановић.

Он додаје да се нада да би овај потез СБ везан за украјинску кризу могао свет да подсети на то колико је важно, не само уважавање две стране у сукобу, већ и уважавање легитимитета сваке земље.

„Безбедносни интереси сваке земље треба да буду потпуно уважавани од других, а не да буду минимизирани и игнорисани. Игноранција базичног принципа „за мир у свету“ је била веома наглашена. Мислим да је она и довела до садашње опасне кризе“, закључује Јовановић.