Већинска Црна Гора која се на последњим изборима 30. августа 2020. године јасно изјаснила о будућности државе, не може се надати ничему добром и ваљаном од 43. Владе Црне Горе која је формирана 28. априла ове године, констатовао је професор Факултета политичких наука у Београду и философ Часлав Копривица, пише Борба.
Процес формирања Владе Дритана Абазовића, баш као и претходне извршне власти којом је руководио Здравко Кривокапић доказује, како тврди Копривица, да политички систем Црне Горе представља својеврсну врсту игроказа, представе или циркуса који има за циљ да обесмисли институционализацију народне воље већинске Црне Горе.
„Начин на који је ова Влада образована указује на то да се ничему добром и ваљаном не може надати већинска Црну Гору која се на последњим изборима изјаснила онако како се изјаснила. Показује се уствари да читав политички систем Црне Горе представља једну врсту игроказа, представе или циркуса који служи томе да не буде репрезентативан за оно што хоће грађани Црне Горе и то је тако од најкасније, а вјероватно и прије, референдума о тзв. независности Црне Горе“, указао је Копривица и додао:
„Кадровски састав нове Владе потпуно је неважан, јер она није образована, нити замишљена да влада и представља израз суверене воље грађана Црне Горе, зато што оно што се зове државом Црном Гором не представља суверени ентитет. Имамо на дјелу својеврсни апсурд чињенице да је она формално суверена, а суштински нема никакав капацитет. То смо видјели својевремено када је Филип Вујановић био проглашен за побједника предсједничких избора, иако је изгубио од Миодрага Лекића. Избори у Црној Гори су својеврсни ритуал десуверенизације, иако су се људи који су се залагали за њену независност звали суверенистима„, навео је Копривица.
Уколико се нешто радикално не промијени, Запад ће увијек међу побједницима избора од 30. августа налазити колаборационисте попут СНП-а
Улога СНП-а у мањинској Влади Дритана Абазовића представља срамотну колаборацију, истиче Копривица и упозорава политичке представнике већинског народа Црне Горе да не пристају да изигравају марионетр и послушнике Запада.
„Улога СНП-а у новонасталим политилчким околностима у Црној Гори се може описати као срамотна колаборација. Када видите ко је предсједник и ко су чланови те Владе, примјећује се континуитет са идеологијом која је поражена на последњим изборима. Због тога је највећа одговорност на политичким представницима који би требало да репрезентују гласове већинске Црне Горе. Проблем је у томе што ће Запад по свој прилици, уколико се нешто радикално не промијени, налазити увијек међу представницима до 30. августа 2020. опозиционих посланика оне који ће бити спремни да са њим колабирају“, рекао је Копривица.
21. маја 2006. започео је процес раздржављавања Црне Горе
Копривица је оцијенио да Црна Гора 21. маја није обновила државност, већ је кренула у процес успостављања њене раздржавности.
„Ако је у кампањи за референдум Мило Ђукановић говорио о обнови државности Црне Горе, сада јасно након 17 година видимо да се то испоставило као успостављање њене раздржавности. Власт у њој нема легитимност, као што је нема ни држава Црна Гора која је направљена на референдуму који је покраден и подржан од Запада, а све у због циљева САД и НАТО пакта. Довољно је да власт у Црној Гори одобре, односно конструишу представници најутицајнијих земаља Запада и она се фино устоличи и онда влада у складу са очекивањима оних који су је направили. Другим ријечима, из овога што имамо као искуство тзв. самосталне Црне Горе можемо рећи да је она својеврсни антисрпски и антируски геополитички сервис Запада. То је прави и једини разлог њеног постојања“, сматра Копривица.
Запад се неће смирити док дукљанска политичка, културна и медијска камарила не произведе ситуацији у којој ће антисрпска воља грађана бити већинска
Политички Запад се неће смирити док политичка, културна и медијска камарила коју контролишу у Црној Гори не произведе реалност у којој ће преовладати антисрпска већинска воља грађана, тврди Копривица.
„Воља грађана Црне Горе обрнуто је сразмјерна уносности посла политичке класе у Црној Гори чији је разлог или смисао дјеловања да колаборацијом са дипломатско-обавјештајним Западом не допусти да се икада политички институционализује истинска воља грађана Црне Горе, све док се осјећа или зна да је она већинска и српска. А у међувремену, док имамо ту ситуацију разилажења између институционалне реалности и реалности воље грађана, треба радити на терену, посредством дукљанске политичке, културне и медијске камариле, да се произведе нова ситуација у којој ће већинска бити антисрпска воља грађана Црне Горе. Када би се то десило то би значило да је дошло до консолидовања, са становишта интереса Запада, геополитичког статуса Црне Горе. Док год се то не деси, они ће морати да се довијају и спроводе овакве захвате и бојим се, ако се нешто радикално не буде предузело да се деконструише овај механизам, да ће се он и убудуће наставити. Запад жели да се продужи ситуација у којој се грађани Црне Горе не питају каква ће им бити власт, јер је унапријед одлучено да она мора бити послусничка и пронатовска“, рекао је Копривица.
Унутар институција тешко може доћи до деконструкције система који је Запад успоставио у Црној Гори
Према Копривици, развој догађаја у Црној Гори од 21. маја 2006. године показао је да се против диригованог политичког система који је Запад патентирао у Црној Гори није могуће борити унутар институција.
„Историјска побједа грађана Црне Горе над тим ситемом су биле литије. На тај начин се показало да се унутар институција Црне Горе јако тешко може деконстуисати систем који је наметнут споља. То је једна ствар, а друга ствар, јако је важно да постоји повишена оговорност представника српског народа, односно оних грађана Црне Горе који се не сматрају Дукљанима. Они морају схватити оно што Здравко Кривокапић није успио или није желио, да се потврда легитимности власти у Црној Гори не вади по страним амбасадама.
Док год представници аутентичне већинске воље грађана не буду учинили све да се институционализује оно што је стварно расположење грађана и док се се предуприједе и минимализују крађе којих је било и на последњим изборима 30. августа 2020. године, Црна Гора неће моћи напријед. Запад је подесио ствари да се све зависи од једног или два посланичка гласа, да би се могло у случају да нешто крене „наопако“ примијенити и план Б и да онда заправо једном врстом рокада или техничких промјена на крају дође до онога до чега је њима заправо стало, а то је да имају контролу над простором Црне Горе и да се очува оно што је врхунски интерес Запада- да Црна Гора не буде српска држава, односно да представља геополитички чеп изласка Србије и српског народа на мора, на начин што ће се у недоглед пролонгирати и перпетуирати ситуација у којој ће се Срби из Црне Горе осјећати у једној врсти идентитетског затвора у, од НАТО-а окупираној, Црној Гори„, закључио је Копривица.