Америка потпуно открила карте: Србија по мери Запада – раздробљена и на коленима

Када САД траже од Србије да се одрекне и Косова и Русије она заправо жели Србију на коленима. Само таква, разоружана и без интегритета, она би била добра и по мери Запада.

Ако је нешто и остало недоречено у иначе доста екслицитно изнетим захтевима САД, а које је приликом посете Београду изнела званичница Стејт департмента за Европу и Евроазију, разјаснио је бивши амерички амбасадор Вилијем Монтгомери. Он је кратко изложио стратешке циљеве САД за Западни Балкан. По њему, „ искусни тим“ из Америке има задатак – да убеди Србију да призна независност тзв. Косова и избегне руски вето у СБ УН, придружи се санкцијама Русији, а да се Босна и Херцеговина одстрањивањем „реметилачких“ ( читај Додик) фактора централизује.

„То је немогућ задатак“, оценио је Монтгомери, уз додатну опаску да је Србија у „немогућем положају“.

Добровољно самоубиство

Научни сарадник Института за европске студије Стеван Гајић иде корак даље и закључује да се од Србије тражи да добровољно пристане на самоубиство и понижење.

Уз то, он опомиње да сви поменути захтеви и притисак који се врши на Србију интензивирају линију ватре о којој је говорио Џон Кери где је, каже, занимљиво, нас и Молдавију ставио у исти контекст при чему је Молдавија као што видимо на ивици сукоба.
„Ситуација у многоме наликује на ону из 1941. године. Сукоб из Украјине почиње да се прелива. Видели смо неколико диверзантских напада на Придњестровље, претпоставља се из Украјине, уочене су колоне румунских оклопних возила које иду према Молдавији, а истовремено Пољска прави ударну групу. Простор се у великој мери сужава. Као што смо некада били проблем за Хитлер који је можда нашао заједнички језик са намесништвом али не и са народом, и данас је Србија под притисиком да се у походу на Исток придружи НАТО алијанси“.

Рупа у стратешкој дубини

Захтеви који су изнети пред Србију по свему су неприхватљиви, али то је оно што НАТО најмање интересује. За њих је, каже, Србија рупа у стратешкој дубини, и то не само држава Србија већ и и Срби као политички фактор у Црној Гори, БиХ, Хрватској или Македонији. Срби као фактор искачу из слике уједињене Европе и уједињеног фронта који се прави према Русији

„Идеална Србија за Запад је Србија која не постоји, или уколико постоји да њена садржина остане непромењена до непрепознатљивости. Ми смо после отворене ратне фазе са НАТО од 1991. до 2001. када смо имали последњи рат у Прешеву, без обзира на мирнодопску фазу били под константним притисцима чији би коначан резултат био улазак у НАТО. Притом, Србији у тој Алијанси није намењена улога песнице према Истоку, попут Пољске и Украјине, већ раздробљене и разоружане земље“ .

Преговори са непријатељем

Преговоре Србије са Западом Гајић назива борбом Давида и Голијата.

„То су преговори са потенцијалним агресором, дакле преговори са непријатељем. Све време ми имамо плес супростављених страна. Мислим да је народ код нас поприлично свестан, јасније данас него 1999. положаја у којем се налазимо. И сами избори су показали да је народ подржао Русију“.
Одлучан одговор Србије на претеће тонове који стижу од америчких изасланика видели смо, каже Гајић, 6. априла када су, не случајно на Васкрс, у Београд слетели кинески војни авиони који су довезли дивизион ФК-3 ПВО система чиме је одбрамбена способност Србије појачана.

Антируска кампања у медијима

Истог дана су се чули Вучић и Путин.

„То је била порука која је требало да стави тачку на спекулације о стварању неприродне коалиције између Београда и пронатовски орјентисаног политичког крила. Могло се закључити да је орјентација Србије јасна. Оно што сада збуњује јесте изостанак конференције после састанка Карен Донфрид са председником Србије и антируска кампања медија блиских властима“.

Међутим, каже, власт је свесна антинатовске и антизападне орјентације народа који се у свим преговорима са Западом намеће као дестабилишући фактор.