ШВАЈЦАРЦИ ИЗАЗВАЛИ ПОТРЕС НА БЕРЗАМА: Франак диже рату 15 одсто
Швајцарски франак је у односу на динар скочио за 15,4 одсто и данас ће, према последњим подацима са међународних финансијских тржишта, износити 117,62 динара, након данашње одлуке Швајцарске националне банке да више не ограничава вредност своје националне валуте. Овакав потез монетарних власти алпске земље је изазвао шок, а многи, па и сами Швајцарци га називају цунамијем на светским финансијским тржиштима и берзама. Највећи проблем због ових померања могло би да има 22.000 грађана Србије, који су узели стамбене кредите у овој валути.
Вредност франка скочила је после обелодањивања ове одлуке за чак 30 одсто у односу на евро, али је током дана пала на 13 одсто, а затим и на шест одсто. Ово је први удар, који не мора да значи да ће швајцарска монета интензивно да јача, али је сигурно, како указују економски аналитичари, да ће наредних дана бити јаких турбуленција.
У Националној банци Швајцарске ову одлуку правдају недавно промењеним односима на тржишту валута, мисливши притом на пад вредности евра у односу на амерички долар, па су се због тога створили услови за укидање ограничења од 1,2 франка за евро. Поред ове, одлука Национална банка Швајцарске је додатно умањила каматну стопу на депозите на – 0,75 одсто.
– Глобална финансијска тржишта су на ове мере веома бурно одреаговала – наводе у Народној банци Србије. – Неочекивана одлука Централне банке Швајцарске је у преподневном трговању довела до значајног јачања франка, да би се нешто касније стабилизовао на нивоу од 1,03 франка за евро, што представља јачање швајцарске валуте за око 15 одсто.
Професор Економског факултета Ђорђе Ђукић каже да пуштање швајцарског франка „на слободу“ није неочекивано:
– Геополитичка и економска дешавања у Европи натерала су велике играче на тржишту да пронађу сигурну луку – а то је швајцарски франак. У време финансијске кризе, уточиште је било злато, а како сада вредност овог племенитог метала пада, „швајцарац“ је поново на цени. С друге стране, јачање ове валуте погубно ће утицати на швајцарски извоз.
Како истиче Ђукић, наши грађани и привреда неће превише бити угрожени због новонастале ситуације. У односу на Мађарску и Пољску која има много кредита у швајцарским францима, код нас је задуженост грађана 8,14 одсто, а привреде свега један одсто.
– Највећи проблем су стамбени кредити у францима, односно како ће становништво да их враћа – каже Ђукић. – Питање је да ли ће банке да понуде решење за дужнике који не буду могли да их враћају или ће то препустити држави.
Домаће девизно тржиште, као је навела НБС, није било значајније уздрмано данашњим турбуленцијама из међународног окружења. Ипак, имајући у виду актуелна кретања, централна банка ће и даље пажљиво пратити промене вредности највећих светских валута и настојати да умањи преливање негативних последица на домаће тржиште. Централна банка ће нарочито пажљиво пратити последице ових промена по стабилност финансијског система, имајући у виду положај корисника стамбених кредита индексираних у швајцарским францима.
Грађани који имају стамбене зајмове у швајцарским францима могу да у наредним данима очекују веће рате. Ово је још један удар на џеп дужника, после 2008. године када је ова валута нагло скочила. Три године су грађани тешком муком враћали рате, а многи су морали да продају станове како би се решили дугова или су им пак банке одузеле некретнине.
– Стамбени кредит у „швајцарцима“ узео сам 2008. године у износу од 69.000 односно 41.600 евра и рата ми је била 301 франак или 250 евра – каже Београђанин Милан В. – Сада дугујем 55.000 франака или 46.000 евра односно обавезе су ми се у „швајцарцима“ смањиле за 14.000 франака, али у еврима дугујем 5.400 више. Сада ће ми рата опет порасти. Али питање је колико ће „швајцарац“ да порасте. Ако је тачно да се изједначио са евром, рата ће ми бити око 37.000 динара или 5.500 више!
Тагови: Берзе, Франак, Швајцарска
