Тон и садржај Резолуције Европског парламента којом се Србија позива да се усклади са одлукама ЕУ у спољној и безбедносној политици, укључујући и санкције Русији, упућују да овде није реч само о препоруци и тек једном у низу притисака на Србију већ о класичном ултиматуму.
Грубо, нетактично и непримерено
Ово је изразито грубо, нетактично и непримерено, коментарише научни сарадник Института за европске студије др Александар Гајић уз опаску да до сада ништа слично није виђено у односима Србије и ЕУ. Он подсећа да су Европски парламент и Венецијанска комисија износили оштре оцене на рачун Србије, па и показивали знатну пристрасност, али, наглашава, овде је степен пристрасности и дисбаланса такав да је очигледно да текст треба да послужи као изразито средство притиска на Београд.
„Притисак се се врши на Србију иако она није чланица ЕУ и није дужна да усклађује своју политику са политиком ЕУ до тренутка ступања у пуноправно чланство.Истовремено, текст садржи читаву палету дисквалификаторних ставова везаних за ситуацију у Србији – од осуде величања осуђених ратних злочинца до реторике која подрива интегритет народа у суседству и угрожава регионалну стабилност и помирење. Све што је могло да се извуче на светло дана и осуди сада је убачено у ту резолуцију која нема формалну тежину ултиматума али суштински представља изузетно груби притисак на власти у Београду чији је очигледан циљ да се формира влада која ће се придружити ЕУ у њеној ратоборној политици према Русији“.
Дисциплиновање Србије у региону
Суштина је, сматра, да се Србија у региону дисциплинује онако како то одговара западним центрима моћи.
У ток кључу треба разумети и то да се Србија која је задњих година била главни фактор смиривања разних тензија и фактор стабилности сада проглашава за дестабилизатора региона. Такође, указује, у Резолуцији се инсистира на подршци дијалогу са Приштином у циљу потписивања свеобухватног правно обавезујућег споразума о нормализацији али се не спомиње да није испоштовано ни оно што је предвиђено Бриселским споразумом.
Неодрживе оптужбе
Србија се, с друге стране, оптужује за читав низ ствари.
„У Резолуцији се изражава забринутост због запаљивог језика током парламентарних расправа, ограничен напредак у борби против корупције, истраживање говора мржње и политичких увреда према новинарима и цивилном друштву, тражи се поштовање основних права на мирна окупљања, осуђује се насиље групе екстремиста током мирних протеста. Многе од ових ствари су неодрживе и не пију воду. Једно је извесно, без обзира на то каква ће влада бити формирана, Србија ће се наћи под притиском не само да буде на линији земаља ЕУ већ и да отвори сва побројана питања што доноси нову штету Србију“.
Такмичење у новим захтевима
Придруживањем санкцијама Русији тај списак, уверен је Гајић, само би постајао дужи, а то би водило до одрицања од виталних националних интереса и неизмерне штете по разним питањима.