Историчарка Латинка Перовић изјавила је да отпор либерализацији, модерној држави, модерном свету представља континуитет у Србији, као што континуитет представља и “хајдучки менталитет”.
“Ја то тумачим чињеницом да је српско друштво било у својој новијој исторји аграрно друштво, да је сељак живео на малом поседу – како су страни путописци у 19. веку писали – који је такав посед да на њему не можете ни да живите, али не можете ни да умрете. Друго, то је хајдучко друштво, један менталитет да брзо стекнете – отимачином, насиљем, убиством, страшним злочинима – од онога ко нешто више има од вас. Ту се види тесна повезаност политике, судства, тужилаштва, целог система који учествује у тој мрежи хајдучког стицања. Мислим да се тај менталитет задржао.
Хајдуци су ставили лептир машну, обукли су војничке униформе, свештеничке одежде… Али су остали то: насилни, арогантни, осиони. Даље, то је ратничко друштво, што се губи из вида”, казала је Латинка Перовић у ауторској емисији писца Светислава Басаре “Црвени картон” на ТВ Курир.
Према њеним речима, Радикална странка је везала за себе сељачке масе још крајем 19. века: дала им је чланске карте, дала им је идеологију, и већ крајем 19. века радикализам постаје нека нова врста религије, нека нова вера: српство, ослобођење, уједињење народа коме мора бити све подређено.
“И из тога произлази нека врста империјалне фасцинације. Отуда толика везаност за православну Русију, јер када се Пашић дописивао са званичним руским круговима, он каже: православни свет, словенски свет је везан за Русију као њен центар, а после Русије је одмах Србија. То је та имагинација и губљење смисла за пропорције: увек хоћете више него што можете, а не чините ни оно што је могуће”, казала је Латинка Перовић.
Навела је да је након Првог светског рата, српски концепт државе био да се на Југославију гледа као на проширену Србију, док су Словенци и Хрвати гледали на Југославију као на заједницу различитих народа, који имају право на свој идентитет, историју…
“Тај српски концепт је постојао од почетка и у Комунистичкој партији, још 20-их година 20. века и то је тако остало до краја”, казала је Латинка Перовић.
Према њеним речима, Добрица Ћосић је још 1968. године најављивао ратове и повратак Србије у 19. век, како би се исправиле “грешке”.
“Он каже: ратоваћемо са Хрватима, са Муслиманима и са Албанцима. И тако се десило”, казала је Латинка Перовић.
Она је додала да, међутим, постоји једна крхка вертикала у српском друштву која је малобројна, али која постоји и одувек је постојала, и која је алтернатива том антилибералном концепту.
Оценила је да се око актуелне руске агресије на Украјину Србија понаша “као да је на потпуној периферији света”.
“Као да се то што се догађа ту, европски рат, нас ништа не тиче. Нас се то веома тиче и ми не можемо остати неопредељени у томе”, казала је Латинка Перовић и додала да је садашњи геополитички “потрес” највећи од Другог светског рата до данас и да ће опредељење Србије одредити њену судбину за наредне деценије.
“То је избор између добра и зла. Ви не можете да кажете: па добро, ја ћу бити привремено на страни зла, па ћу видети. Не, ви сада бирате судбину”, казала је она.