РТ: Методе „демократије“: Како ЕУ тера Србију да се придружи санкцијама Русији

Немачка и Европска унија очекују да се Србија ускоро придружи санкцијама Русији, изјавио је немачки амбасадор у Србији Томас Шиб у етеру ТВ канала Н1.

„ЕУ је заједница вредности. Имамо заједничке вредности, заједничку спољну политику, а са тим је повезано и питање придруживања санкцијама ЕУ“, објаснио је немачки дипломата.

Он је додао да ће даљи напредак Србије по питању европских интеграција зависити од приступања санкцијама.

„Све је у рукама Србије. Процес европских интеграција осмишљен је тако да се осигура да земље кандидати спроведу реформе како би што пре оствариле чланство у ЕУ. Немачка подржава Србију на овом путу. Што пре буде у складу са заједничком спољном и безбедносном политиком, брже ће се кретати ка приступању ЕУ, а ми у томе у потпуности подржавамо Србију“, рекао је Томас Шиб.

Према речима немачког дипломате, Берлин жели да „пружи подршку Србији, схватајући шта значи ослобађање од енергетске зависности“.

Заузврат, шеф делегације ЕУ у Србији Емануеле Зофре, чије речи преноси и ТВ Н1, истакао је да земље кандидати за улазак у Европску унију треба постепено да се ускладе са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Како је рекао Жофре, Европска комисија планира да разговара о новим санкцијама Русији, а ЕУ „жели учешће Србије у том процесу, пошто је важан партнер, постоји континуиран дијалог са њеним властима“.

Принципијелан став

Председник Србије Александар Вучић је раније, крајем марта, критиковао став Европске уније, која захтева од Београда да се придружи санкцијама Москви, док истовремено за себе прави изузетак у погледу руских енергената. Ограничења према Руској Федерацији ће се пре свега негативно одразити на саму Србију, нагласио је Вучић.

Истовремено, председник републике није искључио да би ЕУ могла да уведе санкције самом Београду због одбијања да се придружи широким антируским рестриктивним мерама. Истовремено, према Вучићевим речима, неспремност републике да учествује у санкционим притисцима Европе на Русију директно је повезана са економским интересима земље.

Због неспремности да следи реторику санкција, Београд се суочио са значајним политичким притиском ЕУ. Тако је 7. априла Вучић рекао да је због уцена са Запада српска страна морала да гласа за суспензију чланства Русије у Савету за људска права УН.

„Србија је једина земља у Европи која није увела санкције Русији. Што се тиче данашњег гласања, наша првобитна одлука је била да будемо уздржани, а онда добијате велики притисак који нема везе са личним притиском. Нико није рекао: `Не можете да будете председник`, не уцењују мене лично, већ уцењују Србију“, рекао је Вучић, преноси ТАСС.

Земље које су пријатељске Русији биле су принуђене на такав корак, рекао је Дмитриј Песков, прес-секретар председника Русије, коментаришући овај догађај.

„У питању је разумевање те тешке ситуације, тог невиђеног притиска и, рекао бих, форсирања русофобије. Све то доживљавају земље које покушавају да заузму бар неку уравнотежену позицију. Ми то разумемо“, нагласио је портпарол Кремља.

Заузврат, портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова рекла је да је Москва регистровала изјаву српских политичара, да је Београд под притиском. Додала је да руска страна полази од тога да ће се традиционални партнери Руске Федерације држати ставова који одражавају њихово право пријатељство и истинске националне интересе.

Полуге притискa

Упркос притисцима, Србија наставља да брани свој став по питању увођења санкција Русији. Тако је шеф Министарства унутрашњих послова земље Александар Вулин рекао да председник Вучић неће мењати став о принципијелним питањима за земљу.

„Изјава немачког амбасадора у Србији о потреби брзог придруживања санкцијама Русији у потпуности дезавуише тврдње ЕУ да је то комонвелт демократских држава, изјавио је Николај Межевич“, главни истраживач Института Европе Руске академије наука.

„Више не постоје европске демократске норме. Не постоји европска демократија. Била је, али умрла је недавно пред нашим очима“, објаснио је политиколог у коментару за РТ.

Осим тога, речи немачког дипломате добијају двоструко значење у историјском контексту односа Немачке и Србије, додао је Николај Межевич.

„Србија се добро сећа 1914. године када су је напале немачке и аустроугарске трупе. Сећају се и 1941. године када су Немци напали Југославију и окупирали је. Дакле, Немци су Београду познати. Коначно, Немачка је допринела уништењу Југославије и бомбардовању Београда већ у нашем сећању, деведесетих година. Због тога немачки политичари не би требало да дају такве изјаве“, сматра експерт.

„Европска унија види да језик ултиматума и санкција не функционише са самом Русијом, па покушава да изврши притисак на своје савезнике, који су подложнији рестриктивним економским мерама“, додао је политиколог.

„Једина ствар која преостаје Берлину и Бриселу да подигну сопствени разорени ауторитет јесте да изврше економски притисак на Србију. То је оно што видимо“, рекао је Межевич.

Павел Кандел, водећи истраживач Института Европе Руске академије наука, у разговору за РТ је приметио да се речи немачког амбасадора и представника ЕУ у Београду могу посматрати само као покушај да притиска на суверену државу.

„То је, наравно, отворени покушај притиска. Сличне изјаве дале су немачки министар спољних послова Аналена Бербок и председник Европске комисије Урсула фон дер Лајен. То је кумулативни притисак ЕУ, не само Немачке. Али Берлин ту игра важну улогу, јер је Немачка највећа привреда у ЕУ и највећи инвеститор у Србији. Дакле, она има ефективну полугу“, рекао је политиколог.

„Србија је у УН-у гласала против Русије, што се може сматрати јасним гестом према ЕУ, али је Брисел заправо запретио Београду потпуном блокадом нафте“, објаснио је Павел Кандел.

„Уочи гласања појавили су се извештаји да ће Србији бити обустављене испоруке нафте из Хрватске, а она одатле добија скоро сву нафту. То би заправо значило нафтну блокаду Србије са свим последицама. Али после гласања Србије, како се од ње очекивало у Бриселу и Берлину, показало се да ће се снабдевање нафтом овим нафтоводом наставити“, приметио је политиколог.

Недавно су у Србији одржани општи избори, изабрани су Народна скупштина и председник, и сада можемо очекивати да ће се притисци на Београд повећати након формирања нове републичке владе, сматра Павел Кандел.

„Брисел, Берлин, Вашингтон и друге престонице страхују да ће се утицај Русије на Балкану уопште, а посебно у Србији, повећати и тиме ослабити жељу републике да се придружи ЕУ. Дакле, они желе да имају за себе стратешку раскрсницу, укључујући и таквим никако демократским методама“, закључио је експерт.