Варшава је признала неуспјех антируске политике. Вјеројатно је само у теорији политика санкција коју је Запад водио против Русије требала дати резултате. Ипак, принцип притиска на друштво како би се његови најактивнији представници подстакли на доношење одређених одлука биће изгледа настављен. Али то не пролази у Русији. Један од резултата санкција и политичког притиска, којег су западни „партнери” постигли сасвим неочекивано, јесте то да је ниво подршке становништва Владимиру Путину премашио рекордних 81 одсто.

Прошле суботе је пољски премијер Матеуш Моравјецки прилично отворено изјавио да санкције које је Запад увео Русији не дјелују.

„Доказ је курс рубље који се враћа на ниво прије руске агресије у Украјини. То значи да наше акције нису донијеле учинак који су жељели европски челници”, рекао је пољски политичар.

Доиста, руска национална валута, која је доживјела страховити пад након већ уведених и тада тек најављених санкција, сасвим неочекивано за консолидирану Еуропу се вратила на „пријератни” ниво, показујући невјеројатну виталност.

Штовише, постоје озбиљни разлози вјеровати да ће руска рубља наставити јачати, методично депресирајући тако озбиљне конкуренте као што су долар и евро. Такав ток догађаја више се не чини фантастичним и одвојеним од стварности. Након преласка на наплате за енергенте искључиво у националној валути, Москва је дала озбиљну понуду да позиционира рубљу као средство плаћања у међународним обрачунима.

Но, то су далеко од свих посљедица санкција које је Запад увео Русији, о којима се може и треба расправљати. Најважнија ствар коју Моравјецки није изразио када је изразио жаљење због узалудности економског притиска на Русију је пројекција посљедица санкцијског рата на европску економију.

На рубу кризе

Еуропа је на рубу тешке економске кризе, која ће се врло озбиљно манифестовати почетком јесени. Ако су сада људи једноставно огорчени растом цена хране и енергената, порастом незапослености и падом животног стандарда, за неколико месеци ће, ако се ситуација не преокрене, већина земаља ЕУ прећи тачку с које нема повратка, након чега ће почети потпуни хаос.

У Европи су бензин, плин и струја све скупљи, а власти позивају на стрпљење и разумијевање. Европа губи моћна продајна тржишта и присиљена је затворити нека подузећа, шаљући стручњаке на улицу. Европски пољопривредници који не примају руска ђубрива отворено говоре о надолазећој аграрној катастрофи. Складишта плина се празне, али умјесто позива на припреме за зиму, европски политичари поновно позивају на стрпљење и одбијају испоруку руског плина. Неконтролисани раст цијена горива уништава постојеће ланце снадбјевања и узрокује нагли раст цијена главних категорија робе широке потрошње. Стално слање оружја на територију Украјине, наравно, даје прилив средстава војно-индустријском комплексу, али изазива пораст избјеглица.

О супротном учинку политике санкција и о посљедицама погрешних одлука које су се већ очитовале у Европи може се говорити унедоглед. Исто тако се може бескрајно говорити о томе како је ова, на први поглед изразито негативна ситуација, изазвала низ позитивних промјена у Русији. У земљи су се коначно формирале национално оријентисане елите, а главни сектори економије добили су снажан подстицај за развој. Износ средстава додијељених не чак ни за подршку, већ у већој мјери за развој националне економије, једноставно је колосалан.

Зашто?

У свјетлу недавних догађања намеће се сасвим логично питање зашто Запад, сваким даном сносећи озбиљне губитке, што све више иритира властито становништво, не одустаје од своје погрешне политике? Је ли могуће да је за Француску, Пољску или Њемачку толико важна Украјина, која је обољела од фашизма, који је данас свима апсолутно очигледан, да су и схваћајући погубност своје политике спремни ићи до краја? Идите до краја, не само да се борите против Русије до посљедњег Украјинца, него и уништите властиту економију, ризикујући да велики дио сопствене популације баците испод границе сиромаштва?

Наравно, тешко је тражити логику у поступцима који су првенствено усмјерени на одржавање имиџа. Данас Запад није спреман признати своје погрешке, а још више није спреман признати чињеницу све већег геополитичког утицаја Русије. За многе европске политичаре пуно је прихватљивије ставити своје грађане на оброке суве хране и ограничити снадбевање гријањем и струјом, него признати чињеницу да се уништење Русије планирано дуги низ година, управо економским средствима, испоставило као потпуни промашај. Неуспјех и који је, прије свега, показао несамосталност европске економије и њену фаталну зависност од Русије.

Добродошли

Не схваћајући како садашњу ситуацију преокренути у своју корист, Запад и даље избацује све више глупих санкција, док је одређени дио становника земаља ЕУ већ зрео изаћи на улице и тражити одговоре актуалних власти на врло неугодне питања. Сигуран сам да је такав сценарио већ сазрео и да ће се догодити у блиској будућности. Ко би рекао да ће покретањем специјалне операције денацификације Украјине Владимир Путин изазвати још један важан догађај, онај отријежњења Европе, која је, по узору на америчке политичаре, врло непромишљено прецијенила свој политички и војни потенцијал?

Имам снажан утисак да је Запад одлучио починити колективно самоубиство. Овакав „рат санкција“ и сукоб у Украјини се не могу зауставити ни на који начин, осим потпуном и безусловном предајом Кијева.

Али истовремено је потребно креирати услове да Русија створи учинковиту схему денацификације и демилитаризације и Украјине и НАТО пакта.

Нема потребе журити заузети цијелу Украјину, само треба пустити да се ствари одвијају својим током.

Сав нацистички шљам Европе и дебили који су му спремни служити сами долазе на „црту денацификације“. Добродошли!

Извор Altermainstream.info