Две хиљаде година светске економске историје на једном графикону
(Јандекс канал Андреја Фурсова)
До краја 18. века центар развоја светске економије и културе, чак и уз све узлете Антике, биле су Индија и Кина. Почетком 19. века бруто производ Кине превазилазио је бруто производ Западне Европе два пута. Превласт Запада је потрајала не више од 200 до 250 година, и сада се приближава крају. Не мислим да ће у будућности постојати један центар, као последњих неколико векова, већ неколико центара.
Сва размишљања о прогресу, који запажамо у епохи капитализма, заправо се потврђују само на примеру 15-25% светског становништва центра и његових енклава на периферији. Из овог прогреса искључено је 75-85% остатка становништва, што представља иманентну црту капиталистичког система као игре са „нултом сумом“ (zero-sum game): прогрес мањине се остварује на рачун већине и на њену штету. Универзални (за све) прогрес у капитализму је мит. Прогрес капитализма јесте прогрес мањине, представљен као материјални и духовни прогрес свих или већине. У зависности од конкретног историјског периода светске економије ова мањина може бројати 15-25 одсто.
Друштво будућности је пре свега свет високотехнолошких неоредова и корпоративних структура, окружених зонама футуроархаике – кланова, племена, криминалних група и томе слично. Неће постојати једна будућност – постојаће њене различите варијанте које ће настати као резултат социјалних битака у ХХI веку.
Са руског посрбио: Александар Мирковић