КЕЦМАНОВИЋ: Зао дух Медлин Олбрајт лебди над Европом

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

ОДАВНО је речено „о мртвима све најбоље“.  Ако има изузетака, онда је један од малобројних и Медлин Олбрајт.

Већина Срба рекла би: „о покојници све најгоре“. Као што је и она њима: „одвратни Срби!“

Поводом смрти Медлин Олбрајт,у готово свим београдским дневним новинама појавила се штура информација у неутралном тону, са основним биографским подацима о изузетно успјешној политичкој каријери. Да није реченице у којој се успут спомиње да се залагала за бомбардовање Српске и Србије, стекао би се утисак да нам је најважније што је била прва жена државни секретар у историји САД.

Дужи текст јој је посветио београдски недјељник који је у њеној аутобиографији истраживао зашто је Медлин Олбрајт мрзила Србе. И, није га нашао јер ћерка чешког дипломате Јозефа Корела, који је дуго и успјешно службовао у обје Југославије и цијенио и обожавао Београд, није имала ниједно трауматично искуство у београдском дјетињству и раној младости. Напротив!

А у аутобиографији не спомње ни неко своје касније лично разочарање.

Штавише, она отклања и овдашња нагађања о некој неузвраћеној или отказаној  младалачкој београдској љубави.

Ни њен наставак животног пута у САД није био посут трњем: брак са имућним Олбрајтом, троје дјеце, политички успон до највише државне функције коју може да постигне особа која није рођена у САД.

Но, њен ретходник Хенри Кисинџер, рођен као Нијемац, засјенио је свог предсједника Никсона.

Збигњев Бжежински, рођен у Пољској, као савјетник за националну безбједност касније је значио и више и дуже него предсједник Картер.

И Медлин Олбрајт била је и много више него шеф Стејт департмента, али не толико по својим интелектуалним и политичим способностима.

Била је породични пријатељ породице Клинтон и имала велики лични утицај на предсједника Билија, који је током десетак година владао Америком на врхунцу њене моћи и самим тим дрмао цијелом планетом.

Када су у Овалном кабинету Бијеле куће доносили одлуке о војним интервенцијама широм свијета, агресивна и ратоборна Медлин је охрабривала секретара за одбрану Колина Пауела: „Зашто имамо најмоћнију армију на планети ако се колебамо  да је употријебимо“.

Генерал је водио рачуна бар о својим војницима да се не врате кући у лименим сандуцима, а државну секретарку су звали Клитоновим псом рата.

Иако без формалне функције, Медлин је и након истека другог Клинтоновог мандата наставила да утиче и у Обаминој, такође демократској, администрацији преко Клинтонове.

Хилари ју је наслиједила на функцији и била апсолутни фаворит за новог предсједника САД, све до неочекиване побједе Доналда Трампа. Четири Трампове године, током којих је Медлин могла само из позадине да ради на рушењу легалног и легитимног предсједника, биле су период предаха за Србију и Српску.

Но, прије него што је демократа Џозеф Бајден и био инаугурисан, Медлин је живнула на међународној сцени.

Са академским експертима, Сервером и Бугајским, те два утицајна члана сенатског одбора излобирала је да се у спољнополитичојагенди новог предсједника на високом шестом мјесту нађе „повратак незавршеним пословима на Балкану“.

А то је практично најавило нове америчке радове на укидању Српске и отимању КиМ.

Да је злоћудни утицај Медлин Олбрајт надилазио непријатељство само према Србима, свједочи изјава из времена златног доба једине суперсиле и њене властите каријере.

„Није праведно да неизмјерне сибирске природне ресурсе користи само једна земља, јер припадају цијелом човјечанству!“

Иако и Руси и Кинези често спомињу да је бомбардовање Србије без сагласности СБ УН за њих било упозорење докле су САД спремне да иду, већ ова изјава М. О. била је више него јасна сажета порука. А када је другом приликом тријумфално додала „Ми имамо право и да бомбардујемо јер ми смо Америка!“ – заокружила је сценарио…

Опкољавање Русије ракетним базама НАТО-а, затим бомбрдовање и отимање дијелова земље у којима су концентрисани гасни, нафтни и рудни, практично неисцрпни, ресурси, измишљотине о руским хакерима који су режирали претпрошле америчке изборе, о малигном руском утицају на Балкану, о томе да Србија не може сједити на двије столице, о СПЦ као кључном фактору ширења опаког„српског свијета“ – биле су „аргументи“ уводне медијске сатанизације Русије и њених српских пријатеља.

Међутим, једно су дугогодишње припреме за реализацију пројекта Медлин Олбрајт, а сасвим другореализација која се, ево, спотакла у Украјини.

Сибирско природно богатство је, умјесто америчког плијена, постало руско оружје, моћније од суперсоничног.

Ипак, изјава коју је Медлин Олбрајт дала након англоамеричке инвазије на на Ирак спада у антологију нечовјештва.

На новинарско питање о стравичном билансу жртава интервенције међу којима су и хиљаде ирачке дјеце, одговорила је: „То ипак није превелика цијена за ширење демократије“.

Да морбидни цинизам пред којим застаје дах буде већи, инвазија је покренута због Садамових фабрика за производњу хемијског оружја, за које је већ у току освајања Багдада утврђено да не постоје.

А данас већ знамо да је у Украјини постојало 19 америчких лабораторија за биолошко оружја, у чијем формирању је дионичар био Бајденов син Хантер.

Да ни Медлин, поред глобалних пројеката у интересу човјечанства и жртвовања туђе дјеце  за ширење демократије, није запоставила своје ћерке насљеднице, свједочи њен високо профитабилни бизнис са мобилном телефонијом на Косову.

И генерала Кларка су Шиптари такође наградили уносним пословима.

Геншер је на поклон добио вилу на Јадрану. Педи Ешдаун – на Борачком језеру. Занимљиво је да када то избије на видјело, награђени замећу траг продајом дарова по реалној цијени у кешу.

И настављају са причом како је борба против корупције услов евроатлантских интеграција балканских земаља, са нагласком на Српску и Србију.

Све у свему, сувишно је даље трагати за одговором зашто је Мадленка толико мрзила Србе. Није вољела ни Русе, ни Ирачане, ни Американце, ни било кога другог. Напротив, све их је мрзила. Било јој је довољно да воли Клинтонове, Билија и Хилари, и они њу, те наравно, брижна да их материјално збрине.    Када су јој активисти чешке организације „Пријатељи Срба са Косова“ пришли 2012. на промоцији аутобиографије у Прагу са списком жртава бомбардовања НАТО-а на КиМ, продерала се: „Напоље, губите се ви одвратни Срби!“

Зао дух М. О. лебди над Европом.