Максим Кононенко: И ЈАРЕ И ПАРЕ

Све на свету је пролазно. И све се враћа. Неко одлази, а неко долази на његово место. Али још чешће бива овако: неко одлази, а касније се враћа на своје (исто) место.

Ево, рецимо, занимљива историја се десила са немачким трговачким ланцем OBI. Ако неко не зна, они тргују робом за домаћинство и директно конкуришу са другим трговачким ланцем – француским Leroy Merlin. На фону последњих збивања, мрежа OBI најавила је затварање својих радњи широм Русије. А Leroy Merlin није! Французи су наставили да послују. А управо сад наступа пролеће и власници дача почињу да купују све што им је потребно. Leroy Merlin тргује, а OBI посматра. И онда у тишини почиње да отвара своје радње. Без било каквих објашњења.

Још смешнија ствар се дешава са мрежом Burger King. Испоставило се да по условима франшизе власник бренда не може да затвори ресторане у Русији. Ми, наравно, томе верујемо, али реалност је следећа: MacDonalds не ради, а њихови главни конкуренти из Burger Kingа раде и преузимају клијентелу. Додуше, неки MacDonalds ресторани, у регионима удаљеним од центра Русије, такође раде.

Али на првом месту ове хит параде досетљивости налази се финска компанија Fazer, која је једноставно решила да промени своје правно лице. Сад ће се она звати ООО „Хлебный дом“, а продаваће све исто као и раније. Зато што тржиште није нека теткица. Тржиште – то вам је поље битке. И напустити га тек тако – то значи капитулацију.

Adidas је отишао, а Nike остао. Heineken је саопштио да ће бизнис предати новом власнику – и хајде да заједно погодимо ко ће изабрати тог новог власника и ко ће с њим бити повезан. И Carlsberg је најавио одлазак из Русије и продају фабрика „Балтика“ – хајде да опет погодимо коме ће те фабрике бити продате и с ким ће бити повезане. Наравно да ни једна ни друга компанија неће руско тржиште уступити једна другој, нити било коме трећем.

Па шта нам говоре сви ти процеси?

Као прво, да је Карл Маркс у много чему имао право.

Као друго, да те компаније нису саме донеле одлуку да напусте руско тржиште. Оне не желе да оду и – разуме се – оне неће отићи.

Зар стварно верујете да ће ти људи све одбацити ради тога што Кијев стреми ка демократији?

(maksimkonon; превео Ж. Никчевић)