БЕОГРАД: Година дана од смрти Добрице Ћосића

Сутра се навршава годину дана од смрти српског књижевника, академика и бившег предсједника СР Југославије Добрице Ћосића.

Тим поводом ће сутра у Скупштини града Београда у 12.00 часова бити одржан омаж Ћосићу и промоција књиге о њему „Огледало Добрице Ћосића“ аутора Миливоја Павловића.

Ћосић, који је преминуо у Београду у 93. години, важио је за једног од најчитанијих и највећих живих српских писаца. Са једне стране, називан је „оцем нације“, а са друге сматран је одговорним за националистички конзервативизам који Србији није донио добро.

И у својим новијим иступањима бавио се српским питањем на њему својствен начин.

Ћосић је 1968. године отворио питање Косова, а послије тога долази у сукоб с врхом тада владајуће Комунистичке партије, разилази се с Титом и постаје један од његових најпознатијих опозиционара и дисидент.

У својој приступној бесједи за члана Српске академије наука и уметности /САНУ/ 1970. године рекао је касније често цитирану реченицу: „Српски народ је добијао у рату, а губио у миру“.

Један је од оснивача српских националних странака у Хрватској и БиХ 1989. и 1990. године, а слови за творца чувеног Меморандума САНУ.

Деведесетих година 20. вијека отворено је предложио подјелу Косова и Метохије о чему је касније писао и у својој књизи „Косово“ /2004/.

Говорио је на протестним скуповима 1996/97. године у Србији против власти Слободана Милошевића. Постао је 2000. године члан „Отпора“, а касније је изјавио да то не би учинио да је знао да их финансирају из иностранства.

Ћосић је био први предсједник СР Југославије од 1992. до 1993.

У младости је био комуниста, а у Другом свјетском рату борио се у редовима партизана, што је касније била инспирација за његов књижевни опус.

Од краја шездесетих година прошлог вијека почиње да се супротставља Титовој политици, прије свега незадовољан уставним преуређењем СФР Југославије, због чега је и постао један од најпознатијих политичких дисидената.

Противници су га оптуживали да је крајем 80-их био предводник и идеолог српског националистичког покрета и присталица Слободана Милошевића, док поштоваоци за њега кажу да је био аутентични и први лидер опозиционог покрета у Србији.

Што се тиче његовог књижевног опуса, за једне је био највећи живи српски писац, а за друге предмет оштре критике.

Слови за једног од најчитанијих писаца, неке његове романе прати епитет „култни“, присутан је у лектири, добитник низа домаћих и страних награда.

У књижевну орбиту винуо се својим првим дјелом „Далеко је сунце“ /1951/, а најпознатија дјела су му „Корени“, „Деобе“, „Време смрти“, „Верник“, „Грешник“, „Отпадник“, „Време власти“. У својим књигама обухватио је период 19. и 20. вијека.

Први је добитник НИН-ове награде 1954. године за роман „Корени“, а други пут био је њен лауерат 1961. године за трилогију „Деобе“.

Рођен је у Дренови, код Трстеника 1921. године у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца /СХС/, а иза њега је остао високовреднован опус више од 25 наслова романа, мемоарске прозе, есеја…

Тагови: Добрица Ћосића