АЛЕКСАНДАР ПРОХАНОВ: ПРОЧИШЋЕЊЕ

Господу је било угодно да ми покаже шеснаест ратова: ситних борби и огромних битака – од окршаја на Даманском острву до рата на Донбасу у време Дебаљцевског котла. Данас ја хрлим тамо где се руска моторизована пешадија пробија према Харкову, где Дончани, стиснувши зубе, продиру у Мариупољ. Тамо где ватрени авиони падају у предграђима Кијева. Где се у околини Житомира виде тенковске битке. Нажалост, мојим очима није дато да то виде. Све то осећам срцем и дисањем. Сваки метак који погоди руског војника погађа и мене. Свако рањено дете, руско или украјинско, умире на мојим рукама. Тамо, на првој линији фронта, боре се најбољи људи Русије. Њихова гарава лица су прекрасна. Њихове главе у завојима окружене су ореолом. Њихови шифровани називи звуче као „Оченаш“.

Руска армија је беспрекорна. А да ли је беспрекорна њена позадина? Чују ли се са наших ТВ екрана и радиостаница позиви „Све за фронт, све за Победу!“?

Шоу-бизнис, засут брилијантима и обливен сузама, бежи из Русије. Где си ти, примадоно, која си намучила публику својим мужевима и јајним ћелијама? Где је смешни имитатор Галкин? Где су весталке лезбијске љубави Земфира и Рената Литвинова? Гдје је бестидна и крвава баронеса Ксенија Собчак? Где је дезертер и јеретик Невзоров? Помео их је океански талас који је данас лизнуо руске обале. У том таласу удавили су се славни перверзни режисери, дуго кљукани на државним јаслама. А Набиулина, Силуанов, Кудрин, Чубајс, ревносни Гајдарови следбеници – баш они су гурнули Русију у „светско домаћинство“, лишивши је притом елементарне базе и целих грана производње, које је совјетски народ стварао страшним напорима. Баш они, западњаци, емисари ММФ-а, знајући да се ближе чудовишне западне санкције, да је Русија на прагу тоталног економског рата, пребацили су у иностране банке триста милијарди резервне златне валуте, поклањајући тај новац непријатељима. И они још увек, ту међу нама, настављају да блебећу о транспарентности, о инвестиционој клими, о неприкосновености приватне својине.

Олигарси, који су пребацили преко границе руски новац и оставили руски народ у ритама, суморно, с мржњом зуре у леђа наступајућим руским батаљонима. Шеста америчка флота ствара средоземноморску ескадру од јахти руских олигарха. Блогери, блудни синови интернета, туку с леђа у руске јединице, по којима шиба непријатељска артиљерија. Глускер, Максимовска, Агалакова – где сте ви ишчезли? Побегли сте са руске телевизије, а ваши гласови постаће гласови Америке и Би-би-сија. О вашој имовини у Лондону побринуће се Интелиџенс сервис.

Данас се Русија на пољима битке умива крвљу, али у позадини, слава Богу, почиње велико очишћење. Велико купање. Русија избацује из себе сав тај трулеж и зној, узима у руке венчиће од прућа.

Претећи су зазвучале речи преговарача Владимира Мединског – да је могућ компромис и да Украјина после победе руског оружја може постати неутрална држава, попут Шведске и Аустрије. Шведске, која је накљукана натовским војним структурама, и Аустрије, која се придружила антируским санкцијама! Зар зато руски војници гину под Херсоном, Житомиром, Николајевом – да би крвљу заливена земља постала хомосексуална Шведска, центар свих гадости које Европу претварају у Содом?

Издаја у позадини страшнија је од свих бочних непријатељских удара. А наша историја пуна је издајстава. Курбски је издао Ивана Грозног. Мазепа је издао цара Петра. Генерали Немачког рата издали су цара Николаја. Власов је издао Стаљина. Горбачов је издао совјетску империју. Ја сам видео велико издајство Совјетског Савеза – гомиле партијаца, комитетлија, црвених директора, комсомолаца и културних делатника који су се одрекли своје Отаџбине и пребегли победнику Јељцину. Многи од тих превртача, који су рушили Совјетски Савез, на брзу руку се маскираше у патриоте, и њихове блудне очице посматрају нас из свих углова.

Све њих чека Јудино дрво.

Русија – то је земља хероја и мученика, земља победника.

Све за фронт! Све за Победу!

(km.ru; превео Ж. Никчевић)