НОВА КРИСТАЛНА НОЋ: Питање дана када ће на ломачама горети књиге Достојевског и других руских писаца

АУТОРСКИ текст главног и одговорног уредника Вечерњих новости Милорада Вучелића за „Печат“, под насловом „Нова кристална ноћ“, преносимо у целости.

„У земљама Запада Руси се отворено нападају и угрожавају. Одиграва се прави погром над познатим и непознатим Русима. Пљачка се православна црква и скрнаве свете мошти усред Оксфорда. Нападају се школе и руски ђаци. Протерују се и вређају руски уметници и спортисти. Само је питање дана када ће на ломачама горети књиге Достојевског и других руских писаца, баш као и ноте Чајковског.

Командант пука Црвене армије Ф. М. Зинченко је непосредно пре напада на Рајхстаг у мају 1945. примио вест о погибији брата. Погинуо је још један од готово 27 милиона Руса који су положили живот у Отаџбинском рату. Сишавши у подрум Рајхстага, на лицима Немаца који су се предали могао је видети безнадежност, страх и бес. После четири године крвавог рата против нациста и фашиста он и његови војници, као победници, гледајући поражене, тражили су у њима још нешто људско, јер „уосталом, с њима ће се од сада морати живети у истом свету“.

АМПУТИРАЊЕ РУСИЈЕ Године 2022. политички лидери чланица Европске уније доносе одлуку да плански и коначно у неколико наредних година, до 2027, раскину сваку везу с Русијом, која се поново бори против нацизма, те да је коначно ампутирају из своје западне цивилизације. И да им отму 300 милијарди евра које се налазе у њиховим банкама. И још много тога. У земљама Запада се Руси отворено непосредно физички и на сваки други начин нападају и угрожавају. Одиграва се прави погром над познатим и непознатим Русима. Пљачка се православна црква и скрнаве свете мошти усред Оксфорда. Нападају се школе и руски ђаци. Протерују се и вређају руски уметници и спортисти. Само је питање дана када ће на ломачама горети књиге Достојевског и других руских писаца, баш као и ноте Чајковског. Одвија се нешто попут Кристалне ноћи из 1938. године. Али овога пута не само у Немачкој већ широм Европе.

ВЕРСАЈСКА ДЕКЛАРАЦИЈА Ни трага од свести да се и „од сада мора живети у истом свету“. Земље чланице ЕУ донеле су и прокламовале, после неколико пакета санкција против Русије, јединствен план у светској историји. И назван је симболично „Версајском декларацијом“. Као да сами актери, било свесно или незнавено, подсећају на закључен Версајски мировни уговор на крају Првог рата и његове злокобне последице 20 година доцније, које су произвеле Други светски рат.

Пуних осам година од кијевског Мајдана и насилног свргавања легално изабраног председника Јануковича евроатлантска коалиција негује украјински нацизам. Европа није ни трепнула на 14.000 цивилних жртава у Донбасу свих ових година. Није ништа учинила да Украјина поштује споразум из Минска. Обилато је финансирала украјинске нацисте и подстрекавала сегрегацију Руса и забрану употребе руског језика. Фалсификована је заједничка нераздвојива историја ова два братска народа. Цепана је православна црква. На самој граници с Русијом концентрисана је огромна оружана сила и Украјина се спремала да приступи НАТО-у уз геноцидно пржење становника Доњецке и Лугањске републике, те након тога и Крима.

БИОЛОШКИ РАТ Хероизирани су најгори фашисти попут Степана Бандере и то, као и све оно претходно, и врапци на грани знају. Врапци пак нису знали чињеницу, коју је Викторија Нуланд признала пред америчким Сенатом, да се у Украјини налази мноштво америчко-украјинских лабораторија за развијање биолошког и биохемијског оружја. Американци су до сада признали да их је било 12, док други извори кажу да их је било око 30. Није потребно рећи да је ово оружје било припремано за агресију против руског и свог народа.

Сетимо се само оне чувене слике тадашњег америчког државног секретара Колина Пауела с бочицом неког белог праха која је била довољан разлог за разарање Ирака. Биолошко-хемијског оружја у Ираку на крају није било а у Украјини га доказано има, али то за Европу и САД није разлог да Русија посегне за самоодбраном и превентивним нападом.

У Украјини је развијан и крајње неконтролисани програм нуклеарног наоружања који је непосредно усмерен против Русије. И то на самој њеној граници.

Када је немилосрдно 78 дана Србија разарана бомбама, у западним медијима и саопштењима НАТО-а цивилне жртве су именоване као колатерална штета. Тај несрећни цинични израз је сада нестао из речника и коментара у западним медијима и војном жаргону.

НОВИ ГОЛИ ОТОК У спровођењу свеопштег антируског плана Запад највећу помоћ наредних година, све до 2027, очекује управо од Русије! Она треба да им несметано, редовно и што јефтиније испоручује енергенте, да би помоћу њих они стварали алтернативне енергетске изворе и престали да тргују с Русијом. У међувремену ће трошити баснословне суме новца за наоружавање (само ће Немачка издвојити 100 милијарди евра) да би били спремни за ратове против Русије или њено „обуздавање“. Пожељно је да руски гас буде испоручиван по што нижој цени, не би ли остало више пара за наоружавање против руског народа. Поготово у Немачкој.

И, наравно, очекивано је да се усред борби у Украјини руски гас несметано и у предвиђеним и уговореним количинама испоручује западним европским земљама. Истовремено се од Србије тражи да бојкотује руски гас да би потврдила своју европску приврженост, да откаже авионске летове за Москву и још много шта.

У праву је Александар Вучић када основано предвиђа да ће се због фрустрација у односима с Русијом и Кином неке западне земље, а поготово бриселска врхушка, иживљавати на Србији и Србима. И у нама ће, ма колико се ми претварали, тражити и видети мале православне Русе.

Разне међународне пронатовске организације, државе и београдски аутошовинисти и натофили (што је само финија реч за НАТО локаторе) захтевају да Србија поново каже своје чувено ЊЕТ, и прогласи нови Информбиро и оснује концентрационе логоре за русофиле или љубитеље руске литературе и културе уопште. Пошто немамо приступ Јадрану, Голом отоку и Светом Гргуру, само би се поставило питање нове локације.

РАТ ПРОТИВ ПРАВОСЛАВЉА Америка и земље ЕУ решиле су да изврше ампутацију Русије из њихове цивилизације и то им је основни наум од самог почетка. Тај почетак није лако установити, али за ову прилику наведимо став знаменитог аутора „краја историје“ Френсиса Фукујаме, који је ових дана у Скопљу готово узвикнуо: „Дух 1989. наставља да живи захваљујући групи храбрих Украјинаца!“

Спушта се према Русији нова гвоздена завеса која се више не може замаскирати борбом демократије и либерализма против комунизма, већ ће бити сасвим јасно да је то борба против Русије и православља. „Комунизам је готов. На реду је православље“, рекао је Збигњев Бжежински. Слично је твитнуо и Карл Билт, прогласивши православље највећим непријатељем цивилизације. Европски парламент је у својој резолуцији пре неки дан оптужио Српску православну цркву за сва зла на Балкану… Нема краја том навођењу.

И, наравно, на нишану је Владимир Владимирович Путин. Запад ће увек демонизовати вођу који хоће јаку и самосталну Русију, написала је с пуно права и основа, пре деценију и по, велика руска историчарка Наталија Нарочницка, и указала: „То је потврдио С. Хантингтон, први од истакнутих политиколога Запада који је указао на глобални карактер цивилизационе супротстављености баш после краха комунизма, јер је цивилизациона супротстављеност либералног Запада и његовог комунистичког опонента расправа у оквирима једног светоназора, док препород изворног религиозно-историјског лика Русије њу већ чини представником другог светског пројекта.“

Тада се већ могло закључити да ће Русија, започевши потрагу за облицима самообнове и јачања успостављања контроле над својим ресурсима и границама, те посвећена отпору ширењу НАТО-а на исток, „бити оптужена за фашизам и одступање од демократије“.

СИСТЕМ ЕВРОПСКИХ ВРЕДНОСТИ Саветник председника Владимира Зеленског Орескије Орестович јавно је рекао још 2019. да ће Украјина ступити у рат с Русијом уколико настави са својом политиком приступања НАТО-у. Чак је и заказао почетак рата за 2022. годину.

Наравно да су штете од оружаног сукоба на територији Украјине огромне. Ако то ико у Европи зна, знамо ми у Србији. Ми можемо такође да, бар по свом недавном искуству, претпоставимо какве ће тешке последице санкција Запада поднети руски народ. Те санкције иначе, да подсетимо, трају већ осам пуних година и нису од јуче. И поред свега, ни у Русији ни међу свима нама с искуством подношења санкција нема трагова германофобије, англофобије нити хистеричног антизападњаштва. Али има великих и дубоких трагова антифашизма и свести шта значи колаборација западноевропских држава с профашистичким режимима који се инсталирају да наставе насилнички Drang nacht Osten.

Европа је већ дуго у рукама политичара који су далеко, далеко испод нивоа Де Гола, Черчила, Бранта, Шмита, Митерана… Нема правих критичких баштиника државничке одговорности поменутих и непоменутих личности. Европа се претвара у неку врсту туристичке дестинације. Углавном се на највишим државним положајима нижу безначајни политичари, лишени елементарних знања и образовања и без икаквих европских визија. Основни тон политици дају неки сиви бриселски бирократи који се бескрајно множе и сваки час нас хистерично бомбардују својим виђењима, захтевима и предлозима. И урлају овештале фразе о миру а производе прави рат на тлу Европе, од које су баш они направили буре барута. Са свих страна се, рецимо, на Балкан сручују неки посматрачи, ни имена ни броја им се не зна. Као да смо у поправном дому а не преговарачи за улазак у ЕУ.

Тако се Европа претвара у неки нови, до сада у њеној историји непознат и непрепознатљив систем вредности. И у политичком, и моралном и културном смислу. Острашћена мржња према свему руском доводи у питање сам смисао ових појмова. Европа се у рукама недораслих ликова полако претвара у некакав санитарно-војни кордон, у америчку предстражу према Истоку и Русији. Европа као да губи своју вазда привлачну интеграциону моћ и замењује је окупационим ултиматумима, претећим прописима и казнама свима, а посебно свакоме ко држи до своје суверености, слободе, вере и идентитета.

Присуствујемо, изгледа, болном и неславном крају некад заслуженог европоцентризма. Можда се центар света сели негде другде. Можда се Европа самоискључује из знане цивилизације и културе и стреми ка нечему нама незнаном.

За утеху, не би било ни први ни последњи пут да историја у потпуности промени све што се нашим знањима чини предвидљивим.“

Пише Милорад Вучелић