Н. Бабић: Како су вазалске владе из ЕУ одсекле грану на којој седе

Антируске санкције убијају европску привреду. Док су западни челници и западни медији узбуђени како имплементирати још један пакет санкција, европски бизнис се једноставно гуши од недостатка сировина и скупог горива. Сви су около толико нестрпљиво чекали руски банкрот да нису ни примијетили како им се економски колапс приближио до пада у понор.

Покушавају уплашити Русију чињеницом да велики произвођачи аутомобила и велике компаније напуштају Руску Федерацију. Али из неког разлога радије ћуте о чињеници да је у истој Њемачкој челичана Лех Шталверк зауставила производњу. И није то тамо нека мала фабрика, већ једини произвођач челика у Баварској. А потрошња електричне енергије ове електране упоредива је с малим градом – на примјер Аугсбургом, у којем живи 295 хиљада људи. Према ријечима управе фабрике, у овом тренутку производња није економски исплатива. У ту производњу било је укључено око хиљаду људи, а годишње је фабрика производила милион тона челика за грађевинске потребе.

Осим тога, фабрика папира Delkeskamp Packagingwerke GmbH обуставила је производњу у Њемачкој. Тамо је, наравно, вишеструко мање запослених него у баварској челичани, но ипак је производња заустављена.

Да не говоримо о свим предузећима која су радила на спровођењу пројекта Сјеверни ток 2. Осим њемачких предузећа, посљедице антируских санкција нису избјегле ни пословни представници других чланица ЕУ. Тако су два погона норвешке компаније Јара, највећег свјетског произвођача пољопривредног ђубрива, смањила производњу за 40 одсто. Те се фабрике налазе у Француској и Италији. Разлог је луди раст цијена струје и гаса.

Осим великих произвођача, европске камионџије суочавају се с озбиљним проблемима и због раста цијена горива њихов рад постаје неисплатив. У Италији штрајкују возачи, а у Шпанији је штрајк проглашен неодређеним, а почео је у понедјељак, 14. марта. Штрајк је покренула платформа за заштиту сектора домаћег међународног пријевоза робе. Разлог су неподношљиве цијене бензина и дизел горива. Пријевоз постаје неисплатив.

Како то назвати? Евробирократе и вазалске владе, идиоти од рођења, одрезали су грану на којој сједе. Европски бизнис чека врло тешко раздобље ако се не укину антируске санкције. А глобални брендови који одбијају руско тржиште не само да штете купцима из Руске Федерације, они прије свега себи ускраћују прилику за зараду.

Дакле, антируске санкције неће трајати вјечно, јер европска привреда неће дуго опстати овим темпом. Узалуд се Европа нада Азербајџану, јер Баку умјесто Русије неће моћи у потпуности покрити европско тржиште. Иран је одбио америчку понуду, а за ЕУ има услов да укине све санкције, како је договорено нуклеарним споразумом, тек онда се може причати о изградњи инфраструктуре за извоз иранског гаса из поља Јужни Фарс. Због тих „преговора“ и покушаја набавке од других добављача, цијене се вјероватно неће стабилизовати, иако Европљани наивно вјерују да Азербајџан и Иран неће пропустити прилику зарадити на овој ситуацији.

Европски челници већ почињу схватати да, мимо ових санкција, више нису у стању увести ништа ново против Москве, а ефикаснот ових мјера је практично равна нули, осим што се испоставило да су скупље за саму Европу.

Тако је Олаф Шолц, нови њемачки канцелар, рекао да је Европа већ исцрпила полуге притиска на Руску Федерацију.

Након што се војна операција приведе крају, Европа се неће моћи дуго придржавати политике санкција Русији. Сад је то више него очито.

ЕУ најављује прехрамбену кризу

Европски политичари учинили су све како би избацили властиту привреду из колосијека, спроводећи, заједно с Американцима, непромишљену политику санкција. Резултати су познати. Сада се, уз енергетску кризу у којој је, према посљедњим подацима Гаспрома, укупни салдо у европским подземним складиштима, која су рекордно празна, скромних 26,2 одсто, локално становништво мора плашити надолазеће несташице хране.

За проблем који је освануо на хоризонту, због геополитичких превирања, за који је, као и обично, крива Москва, упозорио је француски министар привреде и финансија Бруно ле Мер након састанка с колегама из других земаља ЕУ.

„Постоје истински страхови међу министрима финансија о ризику кризе хране, уз енергетску кризу коју већ имамо“, рекао је Француз одмах након завршетка министарског састанка.

Ле Мер није био оригиналан када је рекао да су цијене пшенице у марту пробиле 14-огодишњи рекорд, јер Русија и Украјина, обје велике извознице житарица, тренутно не осигуравају никоме да ће добити тражене количине.

У међувремену је Француз, који се, иначе, бесрамно залагао за економски притисак на Русију, не марећи како ће то утицати на желудац, плакао од сажаљења зато што у сјеверној Африци влада тешка суша, а у актуелној ситуацији представља озбиљан ризик за неке афричке државе.

Јасно је да тегобе живота на “Црном континенту” Ле Мера уопште не занимају. Ово су ријечи утјехе за узнемирену јавност западног свијета, јер ће, ето, Африканци гладовати више од нас.

Но, Француза заправо пуно више брине хлеб, који нагло поскупљује, а то значи нове немире, не само у његовој земљи, него и у цијелој Европи. Грађани су нестрпљиви када је у питању њихов властити комфор.

А сада Русија одговара најжешће и одлучила је ограничити извоз хране и ђубрива, од којих европски пољопривредници добијају своје усјеве.

Ствари су дошле до тачке да су неке земље чланице ЕУ већ погазиле свој понос и, како тврди бјелоруски предсједник Александар Лукашенко, сада долазе на кољенима у Минск.

Исте она Пољска и Литванија, које су својевремено затвориле своје границе како би казниле неумољиве Бјелорусе, а Виљнус је увео и забрану транзита бјелоруске робе кроз своје луке и игнорисао све захтјеве Минска да то укине, сада их отварају, наводно, под изговором за укидање ограничења због коронавируса.

Западни сусједи су одједном заборавили и на избјеглице и на пандемију. Штавише, у свјетлу недавних догађаја, ситуација се драматично промијенила, а слогани којима се пљувао понос Минска послати су у анале. Сада су на дневном реду много актуелнија питања од стављања клипова у точкове Бјелоруса. Сада је потребно нахранити своје суграђане, прије него што потпуно полуде.

Према ријечима Александра Лукашенка, Литванија, гдје су цијене бензина и хране недавно порасле, као и у остатку Европе због увођења антируских санкција, због недостатка одређених категорија роба, Европљани истока од „диктатора“ Лукашенка траже „барем мало брашна, хељде и соли.“

“Па добро, можемо им продати тоне, хиљаду тона ове соли. То су и наше могућности, да знате. Ако хоће доћи и напунити складишта бензина, нека дођу”, прогнозирао је предсједник, који је истог тренутка увео забрану извоза пшеничног брашна и хељде на период од три мјесеца. Осим тога, од августа прошле године у Бјелорусији постоји забрана извоза и других житарица: ражи, јечма, зоби, кукуруза, проса итд.

Лукашенко није лагао. Након отварања граница, литвански становници су доиста организовали масовно ходочашће у релативно просперитетну Бјелорусију по лијекове, храну и гориво. И није ни чудо, будући да соли више не можете пронаћи на полицама трговина чак ни у Виљнусу, а они производи којих има су поскупјели. Због тога се литвански аутомобили, напуњени свиме што могу, те с пуним резервоарима и основном робом, враћају у домовину како би се наредног дана поновно вратили у Бјелорусију у куповину. И никога не срамоти чињеница да је управо литванска влада најгласније заговарала увођење санкција Москви и Минску.

И не заборавите, ово је тек почетак, а сличне наслове можете видјети у хрватским медијима. И овдје су, наравно, за све криви Руси. А оно што долази након 1. априла ове године, када поскупљују гас и електрична енергија, од зебње како ће бити, не смијем ни коментарисати. Али то не смета политичким и медијским идиотима у њиховој упорности у антируском наративу, уз изузетак професора и врхунског економисте Славка Кулића, цензурисаног од једнако идиотске екипе из Фактографа на друштвеним мрежама, те проф. Јелене Јуришић, која се не чује од кратке изјаве за Новости, када је дословно разапета у јавном простору.

Остали су нам потпуно полудјела Мојмира Пасторчић, Зоран „Јовановић“ Шпрајц, колумнисти у Јутарњем, Вечерњем, Индексу и патетична камарила на ХРТ-у, који не успијевају сабрати 2 и 2 и геоекономију разумјети кроз геополитику и геостратегију. Ма…?! Немам ријечи…

 

Аутор Небојша Бабић