Кецмановић: Ко жели да профитира на лажи да Српска спрема отцјепљење најкасније 28. јуна?

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

ЧИК погодите да ли ће Српска прогласити отцијепљење тек 28. јуна или већ 23. марта?

Ова алармантна гласина, проширена је у дипломатском кору Хрватске и БиХ, а вјероватно и у осталим ex yu републикама.

„Када то са ознаком „хитно и строго пов.“  из западних амбасада стационираних на седам локација бивше Југославије ова информација дође до њихових влада, оставиће се утисак да се приче поклапају и да њихове владе морају хитно реаговати“ „Постоји непосредна опасност од распада БиХ!“ „Незбјежно је преливање конфликта на окружење!“„Угрожени су мир и стабилност на Западном Балкану“. И бла, бла, бла.

Алармираће Вашингтон, Брисел, Лондон, Берлин, одакле је гласина вјероватно и одаслата, да превентивно изврше притисак на Српску (санкције, изолација, забране, смјене и сл.) како би зауставили Додика и спасили Босну.

Сецесија се дакле подразумијева као већ заказана.  Једино је споран датум. Дакле, треба дјеловати брзо и снажно.

У верзији за иностране дипломате у Хрватској, Српска ће предузети конкретне акције за Видовдан 28. 06, кад ће полиција уз 180.000 ловаца, стати на ентитетске границе, и на челу са Додиком кренути у акцију.

Заборавили су да додају и ватрогасце, поштаре, болничаре, жељезничаре, возаче ГСП, инкасанте и остале униформисане припаднике јавних служни који су за полицајцима марширали кроз Бањалуку на прослави 9. јануара и салутирали врховној командантици  Жељки Цвијановић.

У верзији исте приче за Сарајево, нема Удуржења ловаца, а за датум сецесије узима се 23. март, када ће Додик подићи барикаде на ентитетској линији.

„Барикаде“ би ветеране Зелених беретки требало да подсјете на оне које је српска страна поставила у Сарајеву сутрадан пошто је један од њих убио Николу Гардовића у колони српских сватова пред Старом православном црквом.

Да би ова фантазмагорија у обе верзије добила на озбиљности, спомиње се телефонски разговор Додик-Лавров у коме је за „раније припремљену акцију“ Путин потврдио термин.

Елем, прави се негативни трансфер са „злоћудног Путина“ на „злочестог“ Додика, са великог Руса на „малог Руса“, са државе Украјине која нестаје на Босну која никада држава није ни постала.

Срећом, то су све прислушкивали честити западни борци за истину и правду у Ираку, Либији, Сирији и осталим дијеловима планете, те морају да држе на оку и уху и пријатеље колико и непријатеље.

Што је најважније „инфо строго пов.“ не потиче из кухиње шарлатанског МИП-а БиХ односно министрице Турковић коју не бендају ни њени дипломатски службеници.

Ауторство и дистрибуција, основано или не, приписују се британским амбасадама у Загребу, Сарајеву и региону, па све треба узети за озбиљно.

Пошто се самоискључило из европских послова, Уједињено Краљевство се концентрисало на земље ван ЕУ и ван НАТО, конкретно на БиХ и Србију, гдје практично замјењује презаузете САД и обуздава Њемачку да се не размаше.

Уосталом, са те адресе обично добро обавијештени Дејан Јовић је непосредно након Брегзита изјавио да ће „према неким новим студијама, УК свој стратешки интерес у Европи градити на простору изван ЕУ, од Балкана до Украјине, па не чуди што су толико активни баш у БиХ. Недавно су самоиницијативно увећали присуство САС-оваца у ЕУФОР-у, послали су, такође непозваног, специјалца и обавјештајца генерала Пича.

Са колонијалним искуством и познавањем локалног терена, они су мајстори за такве „монтаже и атракције“.

У причу се укључио и Гардијан, специјализован за овакве смицалице, у коме је објављена изјава Шефика Џаферовића: „Додиково понашање охрабрује Русија која жели показати да још може дестабилизовати меко окружење ЕУ и НАТО“.

Е, ту са Шефиком конструкција већ почиње да се клима, јер формулацију „дестабилизирати меко окружење…“ он није могао да смисли сам. Али, има и крупних нелогичности. Сецесија се проглашава у Скупштини, уз претходни референдум, или само резолуцијом велике већине посланика, а не мобилизацијом ловачких удружења.

Ангажовање било какве наоружане формације на ентитетској граници било би смисленије на бошњачкој страни, јер БиХ у цјелини третира као ексклузивно своју земљу. Српску сматра „привремено окупираном територијом“, пријети да ће „отцјепљење спријечити силом“.

Што се пак тиче Додиковог телефонског разговора са Лавровом и потврде договора са Путином, промућурнији аналитичар би прије протумачио као његову провокацију да мало „протресе гаће“ комшијама и странцима који су се бели осилили у БиХ и то баш кад им вријеме више није.

Срби данас имају наклоност пространијег и многољуднијег дијела међународне заједнице. А послије 16 година на власти Додик је научио барем толико да му је и кућни клозет натрпан прислушкивачима бар пет-шест обавјештајних служби.

Иако рат у Украјини, како рече српски члан Предсједништва БиХ, нема никакве везе са БиХ, могло би се рећи наћи аналогија у једнаком односу Американаца према Бошњацима и према Украјинцима.

Оне прве су још док су били једина суперсила гурнули у рат са јачим противницима, а када су били пред капитулацијом помогли су мировним споразумом којим су добили пола од половине БиХ, односно мање него што су им комшије нудиле без испаљеног метка.

Ове друге су већ у фази рапидног опадања моћи гурнули у унапријед изгубљен рат против Русије, а сада кажу да не могу да им помогну сем у оружју да би ваљда што дуже и што више страдали.

Најновија епизода игре без граница у БиХ своди се на то да ће Хрвати добити изборну јединицу и Срби вратити неколико надлежности, а Запад ће за хатор Бошњацима спријечити обнову Херцег-Босне и сецесију, што ови нису ни тражили ни намјеравали, а камоли предузимали.

Као што су враћање надлежности хокус-покус претворили у припреме за отцјепљење, тако ће у сљедећем кораку отцјепљење претворити у планирање агресије на бошњачки дио Федерације.

САД, УК, ЕУ ће тако „спријечити“ нешто што нико није ни планирао да учини. И то дуплирањем контингента ЕУФОР на границама БиХ, а све како би „добри Бошњани“ мирно спавали и снивали о евроатлантским интеграцијама које само што нису.

Но, није да Бошњаци и сами не партиципирају на нивоу „општенародне одбране и друштвене самозаштите“.

Док се Британци надмећу са Нијемцима коме ће Американци повјерити даље казнене мјере против Српске, њеног руководства и Додика, Бошњаци праве санитарни коридор према Србији.

Мудри вођа Бакир одавно је рекао да „Босни све зло долази из Београда“, а то се посебно односи на свештенике СПЦ који легално долазе из београдске патријаршије у локалне парохије и малигно чинодејствују на обје обале Дрине. Однедавно је откривен још један субверзивни еснаф, а то су професори који шврљају тамо-амо преко граничне ријеке у оквиру сарадње Београдског универзитета са универзитетима у Бањалуци и Источном Сарајеву, а у оквиру специјалних и паралелних веза Српске и Србије, које су дефинисане и гарантоване Дејтонским споразумом.

Први од таквих, проф. др Милош Ковић, ономад је заустављен на граници на Дрини. Да ли у координацији са другосрбијанцима, који му на катедри у Београду коче избор за редовног професора, или са Милом Ђукановићем, који је његовом колеги Чеди Антићу био забранио приступ у Црну Гору.

И Чедо и Милош су професори историје, једне малигне националне дисциплине која је установила да су Црногорци махом истовремено и Срби и да су Бошњци потомци исламизованих православаца. Елем, да и тамо и овамо  живи исти народ који твори један Српски свијет.

У праву је гранична служба БиХ, када у образложењу санкције за Ковића пише да његова предавања угрожавају суверенитет и интегритет државе. Заиста, да у БиХ живе све сами Бошњани, или Босанци, најбоље – Бошњаци, онда би БиХ била јединствена, а не изнутра подијељена. Али, ето, по белају, није тако, па опстаје захваљујући протекторату.

Да бошњачка ОНО и ДСЗ није била будна, недавно би се у посјету Андрићграду провукао Прилепин, у свијету најпревођенији савремени руски писац, и ето ти руске агресије на Босну прије него што је почела у Украјини.

Сада би се опет прошверцовао Ковић и у паузи између предавања окачио о раме ловачку пушку, учланио се у Удружење ловаца РС, које спрема барикаде на оближњој ентитетској граници на Врацама.

Ово са Ковићем је доказ да Бошњаци ревносно слиједе колективни Запад.

Брисел је забранио Кустурици да диригује војним оркестром у Русији, Сарајево Ковићу да предаје у Српској.

Нека се припреме сви који воле да једу руску салату и благовремено пређу на француску салату. Сличног је укуса, а зашто да ризикују.

Шта би тек снашло Милорада Додика, који понавља како је „Српска загледана у Србију“ и  како „српски народ вјековима сања о уједињење са матицом“, да га приликом честих путовања у Београд, односно натраг, не штити држављанство и имунитет колективног шефа БиХ.

Но ни то му није била довољна заштита да се и у овој причи не нађе као првооптужени командир ватрогасаца, поштара, саобраћајаца, те осталих сецесиониста.

Професор Ковић је ваљда виђен као делегат Врховног штаба из матице.

Но, крају шала! На ову трагикомичну будалаштину муслиманског Сарајева, ослоњену на провидну инострану подвалу, треба реаговати проширењем листе уставних надлежности које Српска треба да врати у складу са изворним Дејтонским споразумом. Уз правосуђе, порезе, обавјештајну службу и војску, ваља дописати и граничне прелазе.

По слову Устава или Анекса 4, Српска је надлежна за дијелове границе БиХ који се налазе на њеној ентитетској територији. У почетку је и било тако док и то није отето.

Уосталом, Српска је задржала полицију и када врати војску колеге из Федерације биће чисти вишак који заузима радна мјеста.

Послије тога Српска – чак и да је заиста радила на сецесији, могла да је откаже, а ОХР и ЕУФОР на челу са генералом Пичом да оду својој кући.