МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Доњецк, град у ком неће имати ко да остари, но то су само Руси

Пише: Михаило Меденица

Тако је дивно, лако и модерно презирати Русе!

Као модни тренд, малтене, статусни симбол, дијета коју држиш између две тепсије бурека…

Највећа фукара се уписује међу „људе“ мржњом према свему руском- гадљивошћу на сам помен, на призвук, на мирис, на наговештај…

Наједанпут је сасвим довољно пљунути ка Москви и добар си, најбољи, мера врлине и части.

Светковина битанги којима се не сме ништа спочитати јер су се, ето, повили у заставе Украјине и на јуриш успели на „иконе“…

Мржњом доказују „љубав“ и „човечност; презиром проповедају толеранцију; над крвљу наричу али крв не жале…

Не видех и не чух да су пожалили руску, да су заплакали над децом, ДЕЦОМ, анђелима Донбаса јутрос пострадалим!

Дете је дете, све док није руско…оно је, ваљда, рођено да страда, за њима мајке не кукају, њихова крв није те нијансе тако модерне овог пролећа, ни једног пролећа…

Ђавоља копилад су јутром гранатирала сам центар Доњецка, касетним бомбама…

Деца нису стигла ни да заплачу, мајке да јаукну, очеви да закораче да их заштите…

Јутро налик данашњем је истоветно јутрима које годинама свићу Доњецку, но то су само Руси…

У Доњецку неће имати ко да остари кад то стараца почине…

Нема везе, неки срећнији су стигли да остаре, можда неком и испричају како је то, можда ће их нека деца слушати са неверицом, лаж, старост не постоји…

Не за руску децу, али не мари, то су само раскомадана тела оца који није стигао да закорачи, мајке што није ни јаукнула, анђелчића што му је само трен фалио да заплаче…

Нема трена, превише је то, луксуз, живот су капарисали богати, самилост крвници, саосећање бездушници, људскост- нељуди…

Тако је лако и лепо презирати наговештај руског, па нек је у колевци…

Задње ми било ако се рату радујем, не озорио ако ми се душа не полови на јаук сваке мајке, нека ме кћери презру ако ми и једно дете има националност осим ону од Бога писану- ДЕТЕ, али проклет био ако ћу ћутати у дане када се фукара уписује у „људе“ мржњом!

Мржњом према свему руском!

Мржњом коју правдају „љубаваљу“…

Крвљу коју жале, не жалећи крв јер та нијанса није у моди…

На мирис им позли, но не схватају да им то душе труле и трују…

Не жале они Украјинце, брига их да до последњег изгину, они једноставно морају неког да мрзе, иначе…иначе би схватили да себе презиру.

Јесте ли чули за Доњецк, град у којем неће имати ко да остари..?

Нисте, уписали сте се у „људе“, сад можете да будете фукара на миру и на тенане, уживајте…