Вашингтон и његови савезници, припремајући одлуку о санкцијама против Русије, покушавају да израчунају последице сваког свог корака. Израчунаћемо их и ми. Израчунаћемо оно што се уобичајено назива „ефекат бумеранга“ и размотрити овај ефекат схваћен у ужем и ширем смислу. Ефекат бумеранга у ужем смислу представљају могуће негативне последице санкција за њихове иницијаторе, чак и без одговарајућих мера од стране државе-објекта санкција. Ефекат бумеранга у ширем смислу представљају негативне последице за иницијаторе санкција које настају као резултат одговора државе која је подвргнута санкцијама.

Ефекат бумеранга у првом смислу је неизбежан при увођењу санкција земљи која има снажну економију, укључену у међународне економске односе. А Русија је земља са управо таквом економијом. Према подацима Федералне царинске службе РФ, 2021. године спољнотрговински промет Русије је износио 789,4 милијарди долара, и то: извоз – 493,3 милијарде долара (више од половине се односи на енергоресурсе), увоз – 296,1 милијарду долара. По резултатима из 2020. године, удео Русије у светском извозу, према оценама Светске банке, износио је 1,7 одсто; а у низу роба удео Русије у светском експорту је много виши. Тако, удео Русије у светском извозу пшенице у сезони 2020/2021 чинио је 19,3 одсто. Њен удео у светском извозу нафте 2019. године (вредносно изражен) процењен је на 10,5 одсто.

Блокада спољнотрговинских рачуна Русије и платних операција које се обављају преко система SWIFT безусловно ће довести до ефекта бумеранга. Могући су озбиљни поремећаји у функционисању економија низа земаља који од Русије добијају нафту, нафтне деривате, природни гас, неке прехрамбене производе, низ производа хемијске индустрије и др. Још пре десет година руски извозни монополиста „Гаспром“ обезбеђивао је 25 одсто потреба ЕУ за природним гасом, а последњих година ова зависност достигла је 40 одсто.

Велика главобоља

Да не би дошло до економског шока, земље ЕУ које су испланирале санкције против Русије покушавају да оставе „прозоре“ кроз које би могле да се остваре испоруке животно важних роба из Русије.

Проблем је у томе што су платни документи који пролазе кроз SWIFT систем до сада били првенствено обезличени. То јест, тешко је било (или чак немогуће) из докумената схватити са којим је трговинским уговором повезано плаћање. У Белој кући и у америчком Министарству финансија, у коме се припремају одлуке о санкцијама, одлично то знају. Они виде излаз или у томе да на неки начин науче да дешифрују платежне документе (да одреде њихову везу са конкретним уговорима) или да спроведу блокирање одређених банака. Други приступ значи да ће иницијатори санкција покушати да одреде везу руских банка са овим или оним трговачким и инвестиционим операцијама и да са списка за санкције избришу оне банке које опслужују испоруке роба које су Западу животно неопходне.

Мислим да ће, ипак, такав селективни прилаз блокирању операција које пролазе кроз SWIFT систем донети велику главобољу. Док постоји бар једна руска банка која није на санкционом списку, она ће бити способна да преузме на себе функције плаћања које су раније испуњавале банке које су доспеле под санкције. На конференцији за медије 27. фебруара шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел објавио је одлуку ЕУ о санкцијама Русији. Говорећи о блокади система SWIFT признао је: „Одсецање из финансијског система земље која је веома повезна са другим земљама и економијама не може бити учињено маказама, за једну ноћ.“

Да би се сигурно блокирале платне операције руских банака са банкама других земаља неопходно их је не само искључити из система SWIFT, већ и затворити њихове кореспондентне рачуне у САД и другим земљама Запада. До 1. марта није било никаквих информација из јавних извора о предузимању акција према коресподентним рачунима руских банака. Већина експерата сматра да стопроцентне блокаде SWIFT система неће бити.

Чак и ако Запад дође до закључка да циљано блокрање SWIFT-а не даје очекивани ефекат и искључи целу Русију из тог система, то неће нанети смртоносни ударац нашој економији.

Прво, руске банке и компаније ће моћи да се прикључе на алтернативни домаћи систем СПФС (систем преноса финансијских података) који је направила Банка Русије средином прошле деценије. Да, с моје тачке гледишта, систем је недовршен (конкретно, нема више од десетак иностраних корисника, а то је недовољно за опслуживање спољашњих економских веза Русије), али, ако се жели, могуће га је брзо довести у пуну кондицију.

Друго, могу се привремено користити старе методе преноса података о плаћању и рачунима (пошта и факс).

Треће, могуће је и потребно је изучити и применити у пракси искуство Ирана, који већ дуго година живи без SWIFT система (ово је тема за посебно разматрање).

Шеф комитета Думе за финансијско тржиште Анатолиј Аксаков на следећи начин је коментарисао одлуку Запада о блокирању SWIFT-а за Русију: „Рекао бих да то није смртноносна одлука. Наравно, непријатна је, али не и смртноносна. Иран већ деценију живи без SWIFT-а и ништа, живи, не умире. А за Запад ова одлука представља пуцањ у сопствену ногу. То ће бити болна одлука не само за РФ, већ и за друге земље са којима сарађујемо. Ако не буде финансијских токова из Русије у Европу, Европа неће моћи да рачуна на овакву Америку и тако даље. Одлука је веома тешка, са последицама за оне који су је донели.“

Алтернативе постоје

Ефекат бумеранга се веома озбиљно може одразити на компаније које управљају SWIFT системом (који је основан пре 49 година и регистрован у Белгији).SWIFT већ много година изјављује да је ван политике. Он заиста не жели да учествује у санкцијама, тим пре што су оне нелегитимне (нису одобрене од Савета безбедности ОУН). Ипак, ова мрежа се налази под јурисдикцијом Белгије и ЕУ. И САД, које су традиционално иницијатори блокирања SWIFT-а, делују преко Брисела, захтевајући од еврочиновника да донесу одлуке које би постале правно обавезујуће за SWIFT компаније.

После искључења Русије из SWIFT система поверење у систем може бити пољуљано. Друге земље ће осетити да се и њима може нешто слично десити (као Русији) и почеће да разрађују алтернативне системе преноса информација о плаћању и рачунима. То се посебно односи на Кину која се већ налази под неким обликом санкција од стране Запада. Зато су почели да разрађују систем који треба да буде алтернатива SWIFT-у; систем се зове CIPS (China International Payments System). CIPS се још увек налази у ембрионалном стању, али искључење Русије из SWIFT-а може постати моћан импулс за дораду кинеског система и укључивање у њега других држава (међу њима и Русије).

Запад оставља „рупе“ и у таквој санкцији „из пакла“ као што је блокирање резерви Руске Федерације. Ако се блокирају („замрзну“) све резерве, Русија неће моћи да испуни своје обавезе у отплати спољашњег државног дуга. Запад се милостиво сагласио да ће дозволити Русији да користи новац са замрзнутих рачуна за опслуживање и отплату обавеза по спољним дуговима. Само, Русија не би требало да пристане на таква правила игре.

Ако Запад буде користио део руских резерви за плаћање кредиторима, онда Моска то треба да квалификује као чисту пљачку, нарушавање међународног права. Москва треба да изјави да санкције које су јој уведене представљају кршење међународног права јер нису одобрене од Савета безбедности ОУН. Према томе, ове разбојничке санкције треба сматрати вишом силом. А у уговорима о кредитима и зајмовима које је закључила Москва постоји одељак посвећен вишој сили, на основу кога је она слободна од испуњавања обавеза за време постојања „непремостивих околности“. Правилно одмерене (са гледишта међународног права) мере руских власти на незаконите санкције Запада такође треба посматрати као ефекат бумеранга. Ситуација у свету се може променити тако што ће се замрзавање руских девизних резерви од стране САД и њихових савезника оквалификовати као акт отворене пљачке.

Деофшоризација

Сада која реч о ефекту бумеранга у ширем смислу. Овај ефекат појавио се буквално 24 часа пошто су ЕУ, САД и друге земље Г-7 обнародовале санкције. Реч је о Указу председника РФ од 28. фебруара 2022. №79 „О примени специјалних економских мера у вези са непријатељским деловањем САД и њима придружених држава и међународних организација.“ У њему су одређене противмере економским санкцијама као што су: продаја 80 одсто девиза добијених на основу извозних уговора после 1. јануара 2022; затим, од 1. марта, резиденти више неће моћи да уплаћују страну валуту на своје рачуне отворене у банкама и организацијама у иностранству, као ни да уплаћују новац без отварања банковног рачуна, коришћењем електронских средстава плаћања која су на располагању страним даваоцима услуга у сфери платног промета; забрана од 1. марта девизног пословања давањем девиза резидената у корист нерезидената по уговорима о кредиту итд. Фактички, реч је о мерама које ограничавају повлачење стране валуте и капитала из земље, и о мерама које ће покренути с мртве тачке процес деофшоризације руске економије.

Такође је објављено да је Централна банка РФ издала наредбу којом забрањује од 12 часова 28. фебруара професионалним учесницима на берзи да преносе вредносне хартије руских емитената иностраним физичким и правним лицима. Једноставније говорећи, уводи се мораторијум на извлачење инвестиционих прихода. Из незваничних извора, такође је познато да влада припрема забрану изношења добити ван Русије ћеркама иностраних компанија.

Све су то мере које је требало одавно донети. Деофшоризација руске економије, увођење ограничења на кретање капитала ван граница Русије, а такође и извлачење дивиденди и других прихода иностраних инвеститора из земље – представљају за западни капитал ударац санкционог бумеранга.

Можемо очекивати и узвратни ударац у вези са блокирањем девизних резерви РФ. Жозеп Борел рекао је да „замрзавању“ подлеже око половина свих резерви. У апсолутном износу, то је више од 300 милијарди долара. Русија има право да тражи начине како да компензује овај огромни губитак. А извори компензације су доступни руским властима. Имам у виду активе иностраних ивеститора у нашу економију. Навешћу податак, ослањајући се на податке Банке Русије, да је укупна величина ових актива 1. октобра 2021. године процењена на 1.180,2 милијарди долара. Ово су основни облици активе који чине поменуту суму (у милијардама долара): директне инвестиције – 596; портфолио инвестиције – 302,7; дужничке хартије од вредности – 84,7; друге инвестиције – 275,8. Основне компоненте осталих инвестиција су (у милијардама долара): кредити и зајмови одобрени руским резидентима – 153,7; готов новац и банкарски депозити – 69,7.

Значајан део ових иностраних актива формирали су инвеститори из САД, земаља ЕУ и других држава које су донелe одлуку о блокирању руских девизних резерви. На пример, половина акција „Гаспрома“ – 49,77 одсто – оформљена је у облику такозваних Америчких депозитних признаница (American Depositary Receipt – ADR). Иза овог тешко схватљивог ADR стоје иностране, пре свега америчке банке, које зарађују на руском гасу. А „Сбербанка“: од 48 одсто акција „Сбербанке“, које се налазе у слободном оптицају, свега око четири одсто припада резидентима (руским физичким и правним лицима) – све остало страницима из, у основи, две земље – САД и Велике Британије. Узгред, овим нерезидентима је на рачуне 2020. било пребачно 425 милијарди рубаља.

У сложеној ситуацији целисходно је спровести велику ревизију иностраних актива у руској економији. И дефинисати њихово страно порекло. И припремити предлоге за национализацију оног дела који припада инвеститорима из САД, Велике Британије и других, посебно „пријатељски“ расположених држава према Русији. То би био одговор на „санкције из пакла“.

Превео Александар Мирковић

Насловна фотографија: Dmitriy Rogulin/TASS

Извор fondsk.ru/Сродство по избору