Пепе Ескобар: Руски одговор на санкције Запада
Фото: PROFIMEDIA
Они са коефицијентом интелигенције изнад 50 у Европској унији мора да су схватили да Русија једноставно не може бити потпуно искључена из SWIFT-а, пише геополитички аналитичар
Рат у Украјини произвео је до сада незапамћене санкције за Русију које су увеле Сједињене Америчке државе и Европска унија. Поставља се питање међу аналитичарима и стручњацима за финансије како ће Москва одговорити на ово и да ли за Владимира Путина постоји алтернатива. Да ли је пут заправо онај који води ка још ближој сарадњи са Пекингом?
О томе, али и о многим другим стварима у својој колумни за портал The Cradle пише геополитички аналитичар Пепе Ескобар.
Дакле, конгрегација највиших снага НАТО-а смештена у својим ехо коморама циља на руску централну банку санкцијама и очекује шта? Колаче? Уместо тога, добили су руске снаге за одвраћање које су сада на посебном режиму што значи да су северна и пацифичка флота, команда далекометне авијације, стратешки бомбардери и цео руски нуклеарни апарат у максималном стању приправности.
Један генерал Пентагона је врло брзо сабрао два и два и само неколико минута касније, украјинска делегација је послата да води преговоре са Русијом на непознатој локацији у Гомељ у Белорусији,
У међувремену, у вазалним областима, немачка влада је била заузета „постављањем граница ратним хушкачима попут Путина” – прилично богат подухват с обзиром на то да Берлин никада није поставио таква ограничења за западне ратне хушкаче који су бомбардовали Југославију, извршили инвазију на Ирак или уништили Либију потпуно кршећи међународно право, наводи Ескобар.
Док отворено проглашавају своју жељу да „зауставе развој руске индустрије”, оштете њену економију и „упропасте Русију” – понављајући америчке уредбе о Ираку, Ирану, Сирији, Либији, Куби, Венецуели и другима на глобалном југу – Немци не би могли да препознају нови категорички императив. Коначно их је из комплекса кривице из Другог светског рата ослободио нико други до руски председник Владимир Путин. Немачка је коначно слободна да поново подржава и наоружава неонацисте на отвореном – као на пример припаднике украјинског батаљона Азов.
„Да бих схватио како ће ове санкције НАТО-а ‘упропастити Русију’, тражио сам сажету анализу једног од најкомпетентнијих економских умова на планети, Мајкла Хадсона, аутора, између осталих, ревидираног издања обавезног за оне који би да се баве суперимперијализмом – Економска стратегија америчке империје”, наводи Пепе Ескобар, колумниста портала The Cradle.
Хадсон је приметио како је „једноставно утрне сваки пут када дође скоро до атомске ескалације САД”. Што се тиче конфискације руских девизних резерви и одсецања од SWIFT-а, главна ствар је у томе што ће „требати неко време да Русија уведе нови систем, са Кином. Резултат ће заувек окончати доларизацију, јер ће се земље којима прети ‘демократија’ или показивање дипломатске независности плашити да користе америчке банке.”
То нас, каже Хадсон, доводи до „великог питања: да ли Европа и блок долара могу да купују руске сировине – кобалт, паладијум итд, и да ли ће се Кина придружити Русији у бојкоту минерала”, пише Ескобар.
Хадсон је упоран у тврдњи да „руска Централна банка, наравно, има средства страних банака како би интервенисала на девизним тржиштима како би одбранила своју валуту од флуктуација. Рубља је пала. Ипак, на Русији је да одлучи да ли ће продати своју пшеницу Западној Азији, њој је то потребно; или да престане да продаје гас Европи преко Украјине, сада када САД могу да га зграбе.” О могућем увођењу новог руско-кинеског платног система који заобилази SWIFT и комбинује руски СПФС (Систем за пренос финансијских порука) са кинеским ЦИПС (прекогранични међубанкарски платни систем), Хадсон не сумња да ће „руско-кинески систем бити имплементиран. Глобални југ ће настојати да се придружи и истовремено задржи SWIFT – премештајући своје резерве у нови систем.
Дакле, сама Америка ће, у још једној огромној стратешкој грешци, убрзати дедоларизацију. Како је генерални директор „Bocom International Hong Hao” изјавио за Global Times, дедоларизација трговине енергијом између Европе и Русије ће бити „почетак распада хегемоније долара”. То је рефрен који је америчка администрација тихо чула прошле недеље од неких од својих највећих мултинационалних банака, али и од JPMorgan-а и Citigroup-а, наводи Ескобар.
Блумбергов чланак сумира њихове колективне страхове:
„Избацивање Русије из критичног глобалног система – који обрађује 42 милиона порука дневно и служи као спас за неке од највећих светских финансијских институција – могло би да узврати ударац, повећа инфлацију, приближи Русију Кини и заштити финансијске трансакције од контроле од стране Запада. То би такође могло да подстакне развој SWIFT алтернативе која би на крају могла оштетити превласт америчког долара.”
Они са коефицијентом интелигенције изнад 50 у Европској унији мора да су схватили да Русија једноставно не може бити потпуно искључена из SWIFT-а, али можда само неколико њених банака: на крају крајева, европски трговци зависе од руске енергије. Са тачке гледишта Москве, то је мањи проблем. Један број руских банака је већ повезан са кинеским ЦИПС системом. На пример, ако неко жели да купује руску нафту и гас са ЦИПС-ом, плаћање мора бити у валути кинеског јуана. ЦИПС је независтан од SWIFT-а.
Поред тога, Москва је већ повезала свој СПФС систем плаћања не само са Кином већ и са Индијом и земљама чланицама Евроазијске економске уније (ЕАЕУ). СПФС је већ повезан са око 400 банака. Са више руских компанија које користе СПФС и ЦИПС, чак и пре него што се споје, и другим маневрима за заобилажење SWIFT-а, Русија би могла да надокнади најмање 50 одсто губитака у трговини.
Кључна чињеница је да је бег од западног финансијског система којим доминирају САД сада неповратан широм Евроазије – и то ће се одвијати у тандему са интернационализацијом јуана, пише Ескобар за The Credo.
У међувремену, још не говоримо о руској одмазди за ове санкције. Бивши председник Дмитриј Медведев је већ дао наговештај: све је на столу, од изласка из свих споразума о нуклеарном наоружању са САД до замрзавања имовине западних компанија у Русији. Дакле, шта жели „Империја лажи”? (Путинова терминологија, на састанку у понедељак у Москви на којем се разговарало о одговору на санкције.)
У есеју објављеном јуче, са укусним насловом Америка побеђује Немачку по трећи пут у веку, Мајкл Хадсон износи низ кључних тачака, почевши од тога како је „НАТО постао креатор спољне политике Европе, чак до те мере да доминира домаћим економским интересима”.
Он истиче три олигархије које контролишу спољну политику САД:
Први је војно-индустријски комплекс, који је Реј Мекгаверн незаборавно сковао као „MICIMATT”. Хадсон дефинише њихову економску основу као „монополску ренту, добијену пре свега од продаје оружја НАТО-у, западноазијским извозницима нафте и другим земљама са суфицитом у платном билансу”. Сада упоредите све наведено са перспективом централноевропског пословног тајкуна са огромним интересима, истока и запада, и који цени своју дискрецију.
У размени е-поште, пословни тајкун је поставио озбиљна питања о подршци руске Централне банке својој националној валути, рубљи, „коју, према америчком плану, запад уништава санкцијама и чопорима валута вукова који се разоткривају продајом рубља. кратак. Готово да нема новца који може да победи манипулаторе долара у односу на рубљу. Каматна стопа од 20 одсто ће непотребно убити руску економију”, пише Ескобар.
Бизнисмен тврди да би главни ефекат повећања стопе „био подршка увозу који не би требало да се увози. Пад рубље је тако повољан за Русију у смислу самодовољности. Како увозне цене расту, ова роба би требало да почне да се производи у земљи. Само бих пустио да рубља падне да пронађе сопствени ниво који ће неко време бити нижи него што би природне силе дозволиле, јер ће је САД спуштати на ниже кроз санкције и манипулацију краткорочном продајом у овом облику економског рата против Русије.” Али чини се да то говори само део приче. Вероватно је смртоносно оружје у руском арсеналу одговора идентификовао шеф Центра за економска истраживања Института за глобализацију и друштвена кретања (ИГСО), Василиј Колташов: кључ је конфисковати технологију – као што би Русија престала да признаје права САД на патенте.
У ономе што он квалификује као „ослобађање америчке интелектуалне својине”, Колташов позива на доношење руског закона о “пријатељским и непријатељским државама”. Ако се нека држава нађе на листи непријатеља, онда можемо почети да копирамо њене технологије у фармацији, индустрији, производњи, електроници, медицини. То може бити било шта – од једноставних детаља до хемијских састава. То би захтевало измене и допуне руског устава.
Колташов сматра да је „један од темеља успеха америчке индустрије било копирање страних патената за проналаске”. Сада би Русија могла да користи „обимно кинеско знање и искуство са својим најновијим технолошким производним процесима за копирање западних производа: ослобађање америчке интелектуалне својине нанеће штету Сједињеним Државама у износу од 10 трилиона долара, само у првој фази. То ће бити катастрофа за њих.” Кина је спремна да зграби све руске природне ресурсе – а Европа је остављена као јадни талац океана и дивљих шпекуланата. Чини се да предстоји потпуни раскол између ЕУ и Русије – са мало трговине и без дипломатије, закључује Пепе Ескобар у својој колумни.
Наслов и опрема: Стање ствари
