Академик Љубодраг Димић поводом гашења руских медија: Од русофобије до србофобије мали је корак

Ово није при пут да режими који себе предстваљају демократским исказују тоталитарну природу која се огледа у томе да постоји унисоност мишљења, унисоност, информација и унисоност одређивања забрана. Али запамтимо – од русофобије до србофобије мали је корак.

Гашење руских медија и дискриминацију Руса широм Европе академик Љубодраг Димић објашњава сулудим страхом који се потхрањује и којим се формирају нови русофобични облици понашања.

Фобије су увод у велике трагедије

„Често страхови и фобична понашања произилазе из тога што се један простор нити познаје нити разуме нити постоји тенденција да се разуме. Страх производи афекат који је, у овом случају, пропагандно додатно подстакнут, формирањем психозе о угрожености. То је увод у велике трагедије. Мислим да се то дешава и сада са Русијом коју тумаче на један клиширан начин карактеристичан за цео 20. век. То неће изаћи на добро, ни за Запад ни за оног према коме су санкције уперене“.

Аналогија је, каже пуно, али на основу свега што видимо, сматра, србофобија ће се појављивати у нашем најближем окружењу, и на југу и на западу, а вероватно у некој форми бити прихваћена и на Западу.

Пропаганда изнад слободних информација

Ово што се данас дешава, увод је не у велики рат већ велику промену. Настојање да се Русија избаци из Савета безбедности УН а речи једне велике силе једнострано игноришу (излазак из сале) показатељ је настојања (деценијског, још од 1999) елиминисања постојећег међународног поретка.

Присусутвујемо, каже академик Димић, новим поларизацијама, облику понашања појединих држава у којима је искључена могућност да чујете другог и где пропаганда односи превагу над слободном информацијом.

„Укида се право на слободно мишљење. То јесте рат против човечанства и сукоб против људске врсте којој забрањујете да мисли и којој претите силом“.

Ревизија историје се увек олупа о главу

На питање како гледа на улогу Немачке у украјинском питању и слање наоружања земљи у којој су преврат 2014. извршиле неонацистичке организације, Димић каже да су то омогућили процеси изражени у ревизији историје.

„Искривљено и изобличено представљање историје се увек олупа о главу, и сигуран сам да ће се у скором времену и на западу и на истоку Европе и у САД у све већој мери чути гласови који трезвено мисле, посматрају контекст и процесе. Ако размишљате догађајно, а не посматрате појаву и процес колико траје, ви се изгубљени у координатном систему где постоје две осе – једна временска а друга просторна“.

Наметање нове националне свести – немогућ подухват

Када вас школа и информације затупљују, сматра, онда човек не прихвата чињенице већ коцкице које му у пропагандним формулама нуди онај који му формира мишљење.

О Украјини, каже говоре они који не познају њену историју и чињеницу да се последњих неколико деценија, у покушају да се формира једна нова национална свест врши тортуром над народом у Кијеву.
Тај подухват је, закључује, немогућ.