ХЕМИНГВЕЈ КРШИ ПРАВА РИБА: Уметност и књижевност на удару застрашујућих и бизарних тумачења и одлука Запада

ОТКАЗИВАЊЕ курса о Достојевском на миланском универзитету, мотивисано тренутним одијумом према свему што долази из Русије, па макар се радило и о највећем писцу у историји човечанства, свакако делује застрашујуће и прилично бизарно.

Но још више, и све више, застрашује слика света у коме „Злочин и казна“ постаје неприхватљиво штиво за осетљиве студентске очи, уши и умове, због бруталних слика злочина. Света у коме се не сме читати о насиљу, па било оно описано пером каквог класика или нацртано у стрипу, нити о убиству и „претерано насилној“ борби односно ратовању – макар те сцене биле сапете у метар најсавршенијег Хомеровог или Шекспировог стиха.

Данима се, месецима, годинама, гомилају наизглед све смешнији, примери оваквог „чувања“ студената који би требало да проучавају светску књижевност – од књижевности саме. Последњи су стигли са британског острва: најпре је опасном (и то за читаоца) проглашена Орвелова „1984“, а најновија жртва онога што се назива политичком коректношћу је култно дело Ернеста Хемингвеја „Старац и море“! Потоњем су, колико год поштоваоцима Хемингвеја и свим (слободо)умним људима звучало смешно, „пресудиле“ – „експлицитне сцене риболова“(!), иако се дотични универзитет налази у подручју Шкотске најпознатијем по – риболову. Универзитет Нортхемптон раније је издао оштро упозорење због потенцијално „увредљивог и узнемирујућег“ материјала садржаног у чувеној дистопији „1984“ – којој су етикету експлицитног материјала налепила „изазовна питања везана за насиље, род, сексуалност, класу, расу, злостављање, сексуално злостављање, политичке идеје и увредљив језик“, са којима се Орвел рвао.

– Читајући и тумачећи књижевност ми стичемо слику о свету и вредностима, а свака тврдња да је литература просто подражавање стварности, у најмању руку је примитивна и свакако крајње поједностављена – каже Предраг Петровић, професор на Филолошком факултету у Београду.

– Могло би се чак рећи да је то грубо и насилно тумачење књижевности, која на аутохтон начин говори о свету око нас, свакако не са тенденцијом аутора да наведе читаоца на помисао да подражава јунака попут, рецимо, Раскољникова или неког другог чувеног јунака (само)убице. Са својим студентима сам много разговарао, рецимо, о делима Владана Матијевића у којима има врло насилних сцена, али оне као део особене књижевне имагинације имају свој смисао… Књижевност сасвим сигурно никада није промовисала насиље, колико год оно било честа тема књижевних дела, те је овде реч о чистој злоупотреби књижевности у сврхе политичке коректности – а из перспективе оних који је прокламују, ништа лакше но у сваком делу пронаћи нешто што се може приказати као провокативно или интригантно.

На истом шкотском универзитету, да ли зато што потцењују своје студенте (уколико се толико плаше потенцијалног подражавања књижевних антијунака), или зато што брину да ће читаоце узнемирити – одлучно су ступили у „борбу“ против свега „експлицитног“, а етикете са „упозорењима о садржају“ нашле су се на читавом низу дела: они који проучавају Хомерову „Илијаду“ и Beowulf, енглеску песму написану око 1025. године, упозорени су да та дела садрже „призоре насилне блиске борбе“, култни „Франкенштајн“ Мери Шели означен је јер садржи „насилно убиство и окрутност“, док читаоци Шекспировог „Хамлета“ и „Ромеа и Јулије“ бивају упозорени да их између корица вребају сцене „убода, отрова и самоубиства“…

„Ако упозорење о ‘експлицитном материјалу’ спречи чак и једног студента да прочита „1984“, Универзитет Нортхемптон је потпуно подбацио у својој мисији, јер баш ову књигу, више него било коју другу, управо у овом тренутку треба читати“, речи су професора Ендруа Тиминга поводом објављивања листе „потенцијално опасних“ књига.

Достојевски поново осуђен

ЈУЧЕ је италијански професор Паоло Нори напрасно обавештен да се отказује његов курс о Достојевском на Универзитету Бикока у Милану, уз прилично уопштено, ако не и полунемушто „образложење“ у коме се каже да је неопходно „избећи било какав облик полемика, јер је ово тренутак у коме влада велика напетост“:

– Управо сам добио имејл: отказане су моје лекције на тему „Достојевски“. Данас није само кривица бити жив Рус, крив је и мртав Рус, и то онај који је за живота 1849. године осуђен на смрт зато што је прочитао забрањену ствар. Оно што се дешава у Украјини је ужасно и дође ми да плачем само кад помислим на то. Ово што се дешава у Италији је, пак, смешно – изјавио је професор Нори у видео-обраћању јавности, које су пренели сви водећи италијански медији.