ДАРКО РИСТОВ ЂОГО: Шта је разумна полазишна тачка из српске перспективе?

Пише: о. Дарко Ристов Ђого

Сви смо били свједоци трагедије ратова 90их. Некоме, као и мени, као многима, страдали су најближи. Упркос погледу који истиче „инхерентно дивљаштво“ Балканаца, истина је сасвим другачија, чак и у примјеру СФРЈ: дезинтеграцију једног политичког оквира (ма шта ми о њему из идејних разлога мислили), нису започела дивља племена „западног Балкана“ већ „разумни и тихи“ Словенци, па се кула од карата рушила.

Дакле: један, како би граџанисти рекли „етнички тор“ (онај словеначки) је хтио свој дио СФРЈ и „дежелу“. У дезинтеграцији СФРЈ и СССРа, у идејном и организационом смислу најгоре су прошли они који су својом крвљу платили ове државе, а својом идејном изгубљеношћу учинили их машинама за губљење своје самосвијести (будући да је и КПЈ и КПСССР свјесно радила на „уништењу великосрпске и великоруске хегемоније“ тј на самој криминализацији српског и руског интегралистичког становишта које се прохлашавало „национализмом“).

Отуда је у ковитлацу деведесетих, у пуцању по вјештачким границама које су час биле светиња, час неважне у једнополарном свијету, српски народ доживио ентичко чишћење из Хрватске, крвави рат у Босни и Херцеговини од св. Саве, истрјеривање са Косова и Метохије и страну окупацију, потпуну деполитизацију и маргинализацију у Црној Гори гдје 30% људи никад и ни по коју цијену не смије да учествује у било чему осим у локалним властима.

Деполитизација руског становништва и идентитетска агресија довеле су један пројекат политичке заједнице компромисног типа (Украјина) до самог краја.
На почетку једног другачијег свијета, најразумније би било да се започне разговор о артикулацији односа између и нас и осталих народа, о остваривању легитимних права и очеквања српског народа на овом простору и то тако што ће се појмити да су права српског народа у БиХ – неповрједива на нивоу који је био загарантован Дејтонским споразумом (изворни Дејтон), тако што ће се започети процес реинтеграције АП Косово и Метохија у пуни територијални интегритет Србије и тако што ће се Србима у ЦГ дозволити само толико колико да не буду грађани трећег реда. На жалост, људе у Крајину не можемо вратити, а и Хрватска се полако депопулише.
То би била разумна полазишна тачка из српске перспективе.
То што су многима очи заковане на „Олуји“ и „тракторијадама“ само говори колиоко су прегажени у начину размишљања.