Данас славимо Дан државности Србије: Притисци западних амбасада не јењавају ни на Сретење!

Дан државности Републике Србије је државни празник Србије који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен је у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав.

Ријеч је о најбитнијем датуму у политичком, културном и историјском календару Србије.

Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

Тим поводом јуче је са Савске терасе Калемегданске тврђаве извршена почасна артиљеријска паљба.

Артиљеријска паљба традиционално “најављује” национални празник и извршена је уз највише државне и војне почасти Гарде Војске Србије, подизање заставе и интонирање химне, као и уз присуство великог броја заинтересованих грађана.

Традиционална, централна манифестација одржаће се данас, у Орашцу, у присуству великог броја домаћих и иностраних званица.

Међутим, овогодишња прослава државног празника остаће упамћена и по скандалозном мијешању западних амбасадора који су своје присуство условили отказивањем позивнице за српског члана Предсједништва БиХ, Милорада Додика.

Предсједник Вучић је, још раније, поручио да му не пада на памет да чак и разматра да искључује руководство Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика из обиљежавања Дана државности – Сретења, по захтјевима неких амбасадора земаља Европске уније.

Такође, Вучић је изјавио и следеће:

„Влада Србије је упутила позивницу за манифестацију у Орашцу, а ја амбасадоре нисам ни позвао на манифестацију додељивања ордења. Ту позивницу је послала Дарија Кисић Тепавчевић и на њој је назначено и име Додика јер годинама заједно обележавамо важне датуме. Погрешна је реакција представника ЕУ, јер ми смо ти који организујемо. Србија је земља поносних људи и озбиљна држава“.

„Сретење нас опомиње…“

Што се тиче политичких притисака којим се покушава уредити присуство политичких представника Српске у Србији – више је него очигледно да се на тај начин шаљу сигнали који демонстрирају ново-старо поимање „дипломатије“ као искључиво пројекције притиска од стране западних ценатара моћи, а тај притисак узима здраво-за-готово да су Србија и Српска само простори колонијалне управе, изјавио је за ИН4С о. Дарко Ристов Ђого.

„У том кључу је такво понашање тест елементарне пристојности: пристајање на такву врсту уцјене представљало би демонстрацију вазално-колонијалног положаја Србије данас. Такође, данашњи широки захват западне дипломатије од Црне Горе, преко Српске до Србије показује повратак не само цивилизацијских становишта и агресивног стила старе структуре уобличене око насљеђа Медлин Олбрајт и Ричарда Холбрука већ и њихову методологију: чини се да се покушава са атомизацијом било какве могућности коориднације политичких напора српског народа, што нас неминовно подсјећа на епизоде у којима се раздвајало ратно руковоство Српске насупрот руководства у Београду, али и оно у Подгорици против Београда итд“, нагласио је Ђого.

С друге стране, додаје он, Сретење нас опомиње да су тековине слободарске борбе српског народа у 19. вијеку интегрисале устаничку и уставотворну тежњу, или, како би рекао Борислав Пекић: бити Србином подразумијева јединство грађанског и националног, осјећај припадања једној политичкој заједници српског народа која је, рекли бисмо на трагу Жарка Видовића, уједно и завјетна заједница предака и потомака.

„У том смислу Сретење нас данас опомиње да је српски културни простор недјељив а обавеза свих политичара не да раде на приватизацији политичког живота већ на остварењу завјетних циљева и задатака на које нас подсјећа Сретење“, закључио је Ђого у изјави за наш портал.

„И даље имамо статус малих Руса на Балкану“

Противљење страних амбасадора да због присуства Додика присуствују обелезавању Дана државности је прворазредан политички скандал, поручио је за ИН4С новинар и публициста Милорад Мики Вукашиновић.

„Реч је о отвореном притиску на Србију да се дистанцира од руководства Републике Српске и то баш у тренутку захухтавања украјинске кризе. Овим гестом нам се јасно ставља до знања да и даље имамо статус малих Руса на Балкану“, кратко је прокоментарисао за наш портал Вукашиновић.