Драго Кекановић први добитник књижевне награде „Београдски победник“

Драго Кекановић први је добитник новоустановљеног књижевног признања „Београдски победник“ који му је додељен за роман „Приврженост“ у издању „Просвјете“ из Загреба.
У најужем избору, који је жири за доделу овог признања утврдио на седници одржаној 28. јануара, поред романа „Приврженост“, били су и романи „Ноћна пројекција“ Ота Хорвата и „Деца“ Милене Марковић, која је освојила овогодишњу НИН-ову награду.

Раскошна слика позног средњег века и драматичних преокрета на Балкану

„Роман Драга Кекановића се издвојио рафинираним стилом, богатом језичком грађом и пажљиво изведеним приповедачким поступком у којем се сустиче неколико гласова. Градећи раскошну слику позног средњег века на прелазу у ренесансу, ‘Приврженост’ повезује просторе смедеревске и београдске тврђаве, старог Дубровника и Жиче, Цеља и загребачког Грича“, рекао је председник жирија др Предраг Петровић.

Према образложењу жирија, у којем су били и др Слађана Илић, др Наташа Анђелковић, др Петар Пијановић и др Весна Тријић, поетичка самосвест Кекановићеве књиге ослања се на искуство предања и житија, пикарских и витешких романа, али, изнад свега, на иновативан начин преиспитује осетљиве позиције памћења и заборава у индивидуалном и колективном трајању.

„Пратећи судбине јунака у драматичним временима, у доба пред пад Цариграда и српске деспотовине, Кекановићев роман обликује слојевиту визију прошлости у којој се препознају и обриси савременог Балкана на размеђу Истока и Запада, растрзаног али, у исти мах, идентитетски одређеног и премреженог различитим верама и културама“, навео је Предраг Петровић, читајући образложење жирија.

Према оцени жирија, роман се у равни историјских догађаја повремено указује као „универзална хроника бешчашћа“, док се на интимном плану успоставља као „прича о љубави и оданости у којој се својом узвишеношћу и трагизмом издваја лик Кантакузине Катарине Бранковић“.
Драго Кекановић: Мислим на Кантакузину више од пола века
Награду, која се састоји од статуете Београдски победник, рада академског вајара Зорана Кузмановића, дипломе и новчаног износа од 10.000 евра, у име аутора који је био спречен да дође у Београд примио је његов издавач.
Драго Кекановић се новинарима и другим учесницима свечаности обратио посредством видео записа, наводећи да му је част што је први добитник вредног књижевног признања.

У писаној поруци коју је упутио поводом награде, аутор је признао да је јунакиња његовог романа Кантакузина ушла у његов живот пре више од пола века.

„Оног часа, заправо, кад сам спознао да са свога балкона на каптолском бријегу гледам у прозоре њене банске и грофовске палаче на гричком брду. Била је то љубав на први поглед. Кћерка Јерине и деспотра Ђурађа Бранковића, сестра Маре Султаније (о којој су писани романи), а о чијој се млађој сестри, уданој на Запад, готово ништа не зна. Нису томе сестре криве, сестре су се вољеле. Криво је наше несхватљиво кратко памћење. Да, ту сам вам ја, прије педесет година, дакле, упао у замку ове данас тако заразне пошасти ревизионизма. Пред неким је судом моја кривица неспорна. То што сам се свим својим моћима држао истине као пијан плота, неће ме ослободити казне. Толике године касним. Признајем, крив сам, али Кантакузина је сада овдје међу нама“, написао је Драго Кекановић.

Београдски победник – Београд међу градовима који награђују књижевност

На конкурс за прву награду „Београдски победник“ ове године су стигла 162 романа, објављена од 15. децембра 2020. до 15. децембра 2021.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић рекао је на свечаности да је сигуран да ће награда „Београдски победник“ у наредним годинама и деценијама наставити да живи и да ће бити све угледнија.

Према његовим речима, Београд се овим признањем сврстао у ред оних градова у свету који награђују књижевност.
„Вредност наше награде је велика за наше услове, што не значи да не може да буде већа и сасвим сигурно ћемо се потрудити да као држава и град подржавамо Библиотеку града Београда и све оне који учествују у креирању ове награде како бисмо на тај начин показали колико поштујемо уметност, а пре свега књижевност“, истакао је Весић.