Јуриј Јурјевич Воробјевски: Људи са свињским срцем – што је писано, испунило се

Још деведесетих година прошлог века, сјајни руски хришћански мислилац је писао о томе како ће људима почети да пресађују срце свиње. (https://rs.n1info.com/zdravlje/amerikanac-se-oporavlja-nakon-transplantacije-srca-svinje-coveku/) Овај текст је преведен у то доба. Ево, дочекали смо – јављају да се поравља човек са свињским срцем. То више није биологија, то је мистика. Читаоцима „Правде“ нудимо текст Јурија Воробјовског. Испунило се једно, чекамо остало.

Пише: Јуриј Јурјевич Воробјевски (Текст препоручује Владимир Димитријевић)

Срце звери

Оглед „мистичке екологије”

Још се древни историчар Јосиф Флавије дивио дословној тачности пророчанстава старозаветног пророка Данила. Како да му се не дивимо и ми: богонадахнути Данило је хиљадама година унапред о људском племену рекао следеће: Срце човеково одузеће се од њега и даће му се срце звериње (Дан. 4, 13).
Дефицитарни „резервни органи”

Бог је човека створио без резервних органа, али је човек одлучио да усаврши божанствену творевину. Кад је техника трансплантације достигла висок ниво, отпочео је један врло конспиративан процес. Међутим, не постоји ништа тајно што не би постало јавно. И ево, у марту 1988. г. Агенција за информације САД припрема за Конгрес анализу саопштења светске штампе на тему „Црна берза трансплантата”. На 17 страница наводе се изводи из 77 публикација, које су се појавиле током 1987. и почетком 1988. године. Навешћемо насумце неколико примера.

23. јул 1987. г. Саопштење Европског парламента. У извештају једне од његових комисија указује се на чињеницу пресађивања органа у Европи, када су коришћени дечји трансплантати донети из Латинске Америке.

14. новембар 1987. Холандски часопис „Volkskrant”. У чланку енглеског професора Мак Мастерса говори се о црној берзи трансплантата у Индији и средњој Америци.

24. јануар 1988. Часопис „El Grafico” у Гватемали. У чланку се говори о хапшењу двојице Израелаца, који су трговали органима за потребе трансплантације у САД и Израелу.

Механизми добијања донатора су једноставни: отмице људи, куповање деце од сиромаха, неконтролисано коришћење жртава саобраћајних несрећа, војних заробљеника, пацијената домова за душевно оболеле…

Ти процеси су постепено дошли под контролу светске јавности. Међутим, до тог доба створена је још једна – колосална – зона нестабилности.

„Перестројка” у Русији узбуђено је брујала чланцима о људским правима и доларским обвезницама. Шта је тада започело? О спремности да испоручују органе преко границе званично се огласило на десетине организација, које најчешће нису имале никакве везе с медицином.

Трансплантолози су чак смислили и „богословско” образложење своје делатности: наводно, узимањем органа од мртвих понавља се Христов подвиг, јер смрћу газе смрт. Звучи веома лепо. А шта се у ствари догађа?

Да би се учинило на вољу уносном бизнису, створена је и правна основа. Према закону о трансплантацији, не тражи се сагласност рођака умрлог пацијента за узимање његових органа или ткива. Међутим, да ли је пацијент умро или је само умирући?

Током 1993. главни патоанатом, реаниматолог и специјалиста судске медицине у Москви анализирао је историју болести 124 пацијента, који су постали донатори бубрега и срца. У половини случајева показали су се сумњиви прекршаји у испуњавању документације. То је приморало да се поново постави питање: да ли се у свим условима када пацијент, који је своје тело исцрпео у гресима али је веома имућан и чека пресађивање, органи узимају од мртвих? Зар се на тај начин не дешава да се животом гази живот? Међутим, без обзира на многобројна лукавства трансплантолога, дефицит „резервних органа” за човека наставио је да расте.

И ево, појавила се нова нада за његово решење!

Да ли ћемо успоставити родбинске везе и са свињом?

…Ружичасте свиње су гроктале у обору. Могло се помислити да се приказује обичан видео – материјал на неку пољопривредну тему. Текст је, међутим, изазвао недоумицу. Чак се и сам дописник некако нервозно смешкао и било је очигледно да ни он сам није до краја разумео како би требало да говори о ономе, што је управо сазнао. Говорило се о уношењу људских гена животињама. Та репортажа, која је пре неколико година приказана на телевизији, оставила је утисак неке неуспеле шале… Међутим, испоставило се да то није никаква шала.

Тек сад је постало јасно: игром случаја, телевизијски репортер постао је сведок експеримената о којима није требало говорити. Подаци о њима тек су се недавно појавили у штампи.

У почетку се говорило о такозваним трансгеним животињама. Испоставило се да у Биолошко–техничком центру Руске академије пољопривредних наука изводе експерименте са пресађивањем гена између различитих врста. Он се налази у Горкама Лењинским у околини Москве. Научници Биолошко–техничког центра узгајају читаво стадо трансгених оваца на имању „Трудовое” у Саратовској области. Захваљујући пресађивању гена других животиња, у њиховом млеку се налази твар која је толико цењена у медицини да један литар тога млека кошта 15 долара.

Међутим, све је то већ пређена етапа. Овде је било речи о пресађивању људских ћелија у ембрионе животиња. Сматра се да срце или јетра свиње, који су на тај начин „хуманизовани”, у потпуности могу бити прикладни за пресађивање.

„Потребно је да се узгоје такве свиње”, изјављује водећи трансплантолог у земљи, академик В. Шумаков, „код којих ће два гена бити људска. Животиња која се створи на тај начин биће по свом генотипу посредничка врста између свиње и човека.”

Академик тврди да су, по низу биолошких показатеља управо свиње најближе homo sapiens–у и да је проблем једино још у финансирању. Резултат, односно прво пресађивање свињских органа људима, може бити добијен за неколико година.

С рационалне тачке гледишта, чини се да је то веома перспективна ствар. Међутим, у том проблему постоји још једна, метафизичка позадина.
Позивање вируса

Као што је познато, Христос је у крдо свиња протерао демоне који су мучили човека. Сада, кад човеку дају „срце звериње” научници покушавају да учине нешто што је управо томе супротно.
Осврнимо се најпре на упозорење које се појавило у енглеској штампи: „Пресађивање животињских органа људима може да изазове појаву нових, изузетно опасних болести аналогних АИДС–у. До таквог закључка дошла је група енглеских научника која је на захтев владе изучавала могуће последице пресађивања срца свиња људима.

Специјалистима из научно–истраживачког центра у северном Лондону показана су два типа вируса у организму свиње, који су способни да продру у људске ћелије и да узрокују болести.”
На опасност од појаве нових, раније непознатих међуврсних болести сличних СИДИ обраћају пажњу и стручњаци Парламентарне скупштине Савета Европе. Документ, посвећен специјално опасности од ксеротрансплантације (пресађивања органа између различитих врста) носи датум 24. марта 1998. г.

Ти закључци савремене науке само потврђују речи Светог Писма: Живинчета својега не пуштај на живинче друге врсте; не засевај њиве своје двојаким семеном (3. Мојс. 19, 19).
У тим речима се крије разумевање бесплодности и опасности покушаја да се усаврши божанствена творевина путем свих могућих укрштања – од простодушне мичуриновштине до истанчаног генетског инжењеринга.

Управо на темељу традиционалних духовних вредности заснован је пројекат закона о биоетици, који је разрадила једна група Државне думе. Међутим, многе уредбе тог документа, а међу њима и забрана експеримената у области ксеротрансплантације, изазвале су жестоко противљење научника. У својој критици на пројекат закона академици Р. В. Петров и И. Т. Фролов пишу: „Те традиционалне вредности и норме далеко су од тога да нам допусте да се увек оријентишемо у принципијелно новим ситуацијама, узрокованим прогресом биомедицине.”

Материјалистичка наивност сличних изјава могла би да изазове ироничан подсмех. Међутим, то ни најмање није смешно. Продирање људског разума у забрањене сфере могло би следећи пут претворити привидно благотворна открића у застрашујућу силу.
Повратак демона

Према томе, међуврсни експерименти узрокују раније невиђене болести. Упоредо са „срцем зверињим”, вируси су спремни да се, слично демонима, уселе у човека. То, такође, нипошто није сликовито изражавање.

Реч је о метафизичкој суштини вируса. Савремени философ обратио је пажњу на њихова следећа обележја. Они се не размножавају сами, него морају да се репродукују у живој ћелији. Обични паразити нису заинтересовани за смрт домаћина, јер са њом губе и извор исхране. Вирус мора да убија: услов његовог опстанка није одузимање хране него самог живота. Тако истанчана воља не може се сместити у тако једноставну грађу као што је грађа вируса. Према томе, он представља пројекцију неке идеалне суштине у материјални свет. Ко су личности, бестелесне, али обдарене таквим својствима, каква запажамо у дејствовању ништавног, малог паразита? Бесполно биће, генијално у лажи и убиству… Представа се у потпуности подудара са начином, на који се у хришћанској традицији види ђаво.

Шта ће бити коначан резултат експеримената са ксеротрансплантацијом? Спасавање људског живота? Далеко је вероватније да ће то бити нови, убиствени вируси! Таланте, које је Бог подарио научницима, непријатељ људског рода покушава да искористи за своје добро, за умножавање својих слугу. Иако он по дефиницији не поседује стваралачке особине, тежи да и овде паразитира.
Изговарајући се медицинским добром, отац лажи, ђаво, предлаже самоубилачко биолошко оружје. Да ли је држава спремна да постане свесна такве опасности? „Мистичка екологија” – нипошто није измишљена дисциплина. Она позива на опрезност. Крдо свиња је близу. Демони су спремни да се врате.