Слободан Владушић: Зашто Ђоковић мора да нестане

Морам да признам да на почетку нисам био свестан озбиљности Новакове ситуације у Аустралији. Зато сам се ограничио само да на социјалним мрежама поделим свој текст из јуна прошле године, настао пре финала Ролан Гароса, где сам објаснио зашто Глобални капитал западне провенијенције (од милоште га зовем Мегалополис) чини све што може да Ђоковића спречи у разбијању надаловско-федереровског монопола на титулу Најбољег играча свих времена (пошто њих двојица очигледно нису способни да то учине сами, без помоћи пријатеља). Међутим, у међувремену се ипак догодило нешто ново и та новина је разлог зашто пишем овај текст.

Хајде да за почетак реконструишемо шта се хронолошки заиста догодило у Аустралији. Најпре, менаџмент Australian Opena (АО), у духу бизниса и спорта, тражи начин како да омогући учествовање на турниру и оним играчима који нису вакцинисани, али су здрави. Разуме се да је главни улог Ђоковић. Решење је медицинско изузеће које се даје тенисерима и тенисеркама с природним антителима (дакле, онима који су недавно прележали корону). Тада би они могли да добију визу и да се појаве на турниру. И заиста, за медицинско изузеће аплицира двадесетак људи. Међу њима је и Ђоковић, који користи позитиван резултат ПЦР теста од 16. децембра. Ђоковић добија медицинско изузеће и Аустралија му одобрава визу. Ђоковић, дакле, није једина невакцинисана особа која, захваљујући прележаној корони, добија аустралијску визу. Неки од тих људи стигли су у Аустралију и пре светског броја 1 (свих времена).
Оставимо сада за тренутак Ђоковића у авиону који лети за Мелбурн да бисмо присуствовали једном преокрету. Извор информације је министарка саобраћаја у Влади аустралијске државе Викторија (место догађања АО) која обавља улогу привременог премијера (државе Викторије). Она тврди да Тениски савез Аустралије, организатор АО, није обавестио Владу Викторије о писму федералног премијера Аустралије у коме пише да претходна инфекција вирусом короне неће више бити довољна за улазак у Аустралију. Дакле, прво прележана корона и антитела јесу довољна за добијање визе, а онда одједном то више не важи. Зашто не важи? Извесно је да не постоји никакво здравствено оправдање за ту одлуку, будући да је природни имунитет јачи од оног које стварају вакцине. Мотивација је, дакле, чисто политичка.
Да се ова политичка промена правила игре у тренутку када је игра већ почела заиста догодила, потврђује и случај хрватског тениског тренера Филипа Сердарушића, који је пре Новака ушао у Аустралију с визом заснованом на медицинском изузећу. Иако је већ био у Мелбурну, аустралијске власти су му наложиле да напусти земљу или да тражи нову визу. Сердарушић је изјавио: „Будући да би је 99 посто одбили, јер су решили да више не вреди то што си прележао ковид [мој курзив] одлучио сам да се покупим (…).“
Све се ово догодило истог дана када је Новак стигао на аеродром.
И тада почиње игра: Новаку се поништава виза (као и Сердарушићу), али се као разлог не наводи политичка одлука аустралијске владе да само вакцинисани могу да уђу у земљу. Јасно је због чега се ова одлука прећуткује: зато што би она показала да је Новаку из политичких разлога забрањено да игра у Аустралији. Уместо тога, као разлог се спомињу неправилности око попуњавања формулара за визу: погрешан тип визе који је Новаков тип тражио, а касније нетачан податак о томе да ли је путовао у неку другу земљу две недеље пре доласка у Аустралију. Пример Сердарушића показује да је све то било, с аустралијске стране, просто речено, стварање димне завесе, будући да је виза овог тениског тренера била исправно попуњена, а ипак су га протерали.
Новак се, међутим, жали, што је и природно: долазите у земљу с регуларном визом, као званични бранилац титуле шампиона АО, да бисте играли гренд слем турнир чији је улог огроман, а онда вам на аеродрому поништавају визу и шаљу вас у… Миграциони притворски центар. Као да сте у Аустралију покушали да уђете без визе.
Какви услови важе у установи у којој Новак чека исход судског процеса о започетом процесу депортације пред Савезним судом у Мелбурну? Из изјаве његове мајке видимо да је ускоро остао без мобилног телефона (вероватно му се испразнила батерија) и да његови родитељи нису могли да се чују с њим неколико дана; исто тако, православном свештенику је онемогућено да посети Ђоковића на Божић.
То важи за све имигранте: нема никаквих посета. Због ковида. Наравно или наводно, одлучите сами.

“ За то време, у аустралијској јавности наставља се Новаково шиканирање и спиновање целог случаја у коме се светски број 1 свих времена представља као бахати милионер који неће да се вакцинише, а његов улазак у Аустралију као опасност по здравље васцелог аустралијског народа. Не изостају ни (режирани?) спектакли јавно-тајног вређања, па медији уредно бележе како двоје ТВ презентера у номинално неформалном ћаскању Новака називају лажљивцем, сероњом, кретеном, све жалећи што неки, као Новак, лете првом класом, а неки…
Па ипак, да ли као део унапред договорене тактике (да би се поступак блаћења наставио, односно створио утисак независности судства, пред финалну епизоду) или као последица чињенице да часних људи има на сваком месту, па и тамо, судија Ентони Кели доноси пресуду у корист нашег тенисера. Тиме се отвара могућност да Новак ипак наступи на гренд слем турниру који у називу има реч open (отворен).
Новак затим напушта Миграциони притворни центар.
Међутим, влада Аустралије, тачније министар за имиграције има дискреционо право да покрене процедуру протеривања.
Преведено на српски: „владавина права у добро уређеној земљи“.
У тренутку када сам чуо ту вест, седим с пријатељима. Пијемо пиво. Један од нас каже да би врхунски штос био да Новак освоји турнир. Други му одговара: Ти си будала. Вероватно ће почети турнир, али га сигурно неће регуларно завршити.
То говори колико смо ми тада били наивни.
Није га ни започео.
Медији настављају да спинују причу, па тако преносе изјаву једног тениског пензионера за ову прилику произведеног у „легенду“ (човек чији је набољи пласман на АТП листи било место број 3) да би сви играчи требало да штрајкују ако би се невакцинисаном Новаку допустило да учествује на турниру.
То што има антитела мање је важно.

Министар за имиграције, наравно, користи своје дискреционо право. Влада Аустралије пише тужбу против Новака. У аустралијској штампи на насловним страницама масовно стављају реч OUT.
Напоље.
Подсетимо се још једном: Новак је здрав и поседује налаз да је прележао ковид. Дакле, има антитела и није никаква здравствена опасност по људе око себе.
Направимо на овом месту кратку паузу: као неки шаљиви коментар овог штрајкачког ентузијазма „легенде“ са чак два освојена гренд слема (формат Вавринке иако није Вавринка), појављује се информација о Бернарду Томику, аустралијском тенисеру који игра меч квалификација са симптомима короне и који тражи од судије да меч прекине јер је болестан. Произлази, дакле, да можете да играте квалификације за АО ако сте болесни од короне, али вакцинисани. Тада нисте опасност по здравље осталих. Међутим, ако сте здрави, имате антитела, а нисте вакцинисани, онда опстанак целе Аустралије зависи од тога да вас држе што даље од њених обала.
Штета што су Орвел и Кафка мртви.
А наши млађи ниновци и они који чекају да то постану углавном су заузети борбом против „српског национализма“; вечна жеља деце да се врате у мамину утробу (деведесете, на фондацијске јасле).
Углавном, да је ова „логика“ заиста у Аустралији валидна, показује поменута тужба у којој је споменуто и ово: „С обзиром на Ђоковићев статус високог профила и позицију узора у спортској и широј заједници, његово стално присуство у Аустралији може подстаћи слично занемаривање предострожности после пријема позитивног теста на ковид-19 у Аустралији (…)“
Другим речима: Ђоковић им квари младеж. Не може се рећи да свет не напредује: Сократ је због истог греха морао да попије отров. Ђоковићу су великодушно досудили прогонство. Вишегодишње, наравно.
Дакле, нико више не спомиње неправилности око визе, нити неправилности око позитивног теста.

На новом суђењу, разуме се, пада одлука да се Новак депортује.
А онда су се појавили и Енглези. Пошто је Пекић један од оних због којих смо свет, цитираћу њега: „Нема ниједног тренутка у нашој историји, ако се она рачуна од Византије, када бисмо се ми могли похвалити иједним поштеним гестом Енглеза према нама.“ Дакле, толико о Енглезима из меродавних светских, а не „локално-националистичких“ извора.
Шта каже енглеска штампа? Један пример који репрезентује целину: „Третман Новака Ђоковића откако је дошао у Аустралију чинио се оштрим неком ко мисли да новац и слава могу да купе слободан пролаз било где. За многе од нас, ово је осећање карме. Поштујем Ђоковићево право да се не вакцинише, али не поштујем њега. Не више. Када погледам Ђоковића, не видим најбољег играча света. Видим опасну будалу.“
Наравно, ово је спиновање: Новак је у Аустралију дошао легално, с важећом визом, користећи медицинско изузеће као и неки други учесници АО. Био је негативан и имао је антитела. Ништа није покушао да купи. Неколико дана касније Аустралија га је опељешила за судске трошкове, депортовала га је и забранила му улазак у земљу у наредне три године. У чему је његов злочин? У томе што се борио да игра турнир у земљи која му је одобрила визу за улазак у њу; турнир чији је актуелни шампион и турнир који је освојио више од било ког другог играча у историји тениса; турнир чијем би освајањем престигао Надала и Федерера.
И зато је „опасна будала“.
Приликом депортовања Новака на аеродром прате двојица полицајаца. Аустралија жели да буде сигурна да Новак неће покушати да остане у њој.
Ово нећу коментарисати.
Шта из целе ове приче можемо да закључимо?
Неколико ствари:
Прво, на тему Новака „бахатог богаташа“ и радничке класе: аустралијска и светска радничка класа, којој су медији покушали да Новака прикажу као милионера кабадахију, имаће прилику да на АО навија за радничког трибуна Рафаела Надала, који у паузи између интензивног проучавања дневника Че Геваре из Боливије налази ипак времена да се слика с филантропима попут Била Гејтса, који пак, размишљајући о опцијама смањивања загађења, долазе до закључка да би се популација на планети могла мало разредити.
Толико о Новаку као „здравственој опасности“ и „бахатом богаташу“.
Друго, правно и здравствено питање: ако је смисао инсистирања на вакцинама здравље човека и људи око њега, онда треба узети у обзир чињеницу да ниједан невакцинисани учесник АО који је прележао корону не би постао ништа безбеднији за околину и себе ако би се вакцинисао, будући да има природна антитела. Дакле, тај закон је можда легалан, али није легитиман, јер је, просто речено, или глуп или се иза здравствених разлога крије нешто друго, а то је принуда да се човек вакцинише без обзира на било шта друго. И то не било којом вакцином већ одговарајућима (претпостављате којима). О томе сведочи један важан податак који је навео мој пријатељ и колега Марко Танасковић у свом прошлонедељном тексту о Ђоковићу. Марко је поменуо случај руске тенисерке Наталије Вихљанцеве којој није била одобрена виза иако је вакцинисана – вероватно спутњиком, а то је у Аустралији неодговарајућа вакцина. Дакле, није вакцина уопште.
Толико о вакцинама и вакцинисању.

Тако стижемо и до трећег закључка: извесно је да глобална елита западне провенијенције није успела да купи Новака и да зато Новак мора да нестане, као што мора да нестане свака друга личност која се не може купити. О томе сам писао у свом претходном тексту пред финале Ролан Гароса 2021. Чуди или боље рећи забрињава нешто друго: жеља да се черечење Новака Ђоковића учини јавним чином – нешто као јавно гиљотинирање на тргу пред руљом жедном крви. Ђоковић је могао бити склоњен сасвим тихо да се од почетка задржао став да невакцинисани не могу да учествују на АО. Сви би знали зашто то правило постоји, али би се правили да не знају. Кукавице су увек нешто глупље од оригиналних глупана. Међутим, они су одлучили да од уништавања Ђоковића направе спектакл. То су урадили зато да би уплашили све остале, показујући им шта их чека ако покушају да пруже отпор (и ако одбију љубазну понуду да се узме, рецимо, британског држављанство са десет + година), као и да поруче да неће бити никаквог компромиса, ни обзира, и да ће све у будућности бити брутално и сурово колико год може да буде брутално и сурово.
Скепса према вакцинама потиче баш из овакве слутње будућности.
Коме се то, међутим, специјално, поручује? Не нама овде, јер ми то знамо у најмању руку од 1999 – тада смо, наиме, схватили да смо свет. Ово је порука Кини. (Руси ово, такође, одавно знају.)
Зашто баш Кини? Па управо је Кина успела да, играјући по правилима Мегалополиса, преокрене процес глобализације тако да је од вестернизације преобрази у истернизацију. Симбол те кинеске победе је Хуавеј, који је у технолошком смислу (пре свега у дисциплини 5Г интернет) претекао стране конкуренте. Исто је учинио и Ђоковић, који је, играјући по правилима Мегалополиса у тенису, успео да развали Федерера (колатерално и Надала) и да уместо да до бесконачности понавља како је Федерер најбољи играч свих времена створи ситуацију у којој таква реченица делује као неки монтипајтоновски виц.
И зато је реакција Мегалополиса подједнако сурова: Хуавеј је доспео на црну листу, протеран је из неких земаља, а ћерка оснивача компаније била је ухапшена у Канади; Ђоковић је протеран најпре с једног US open-a, а сада и из Аустралије, на ову и на још три године, с постављеном сценографијом да му се то исто учини и на неком од наредних гренд слем турнира.
Ближимо се крају.
Али како завршити овај текст када на његовом крају гледамо у почетак нових мрачних времена (да цитирам Хану Арент) које нам мучење Ђоковића у Аустралији наговештава?
Можда кратким размишљањем о онима који су на турниру остали: о тенисерима и тенисеркама који су претходно послушно дозволили да буду вакцинисани у замену за аусвајс. Они сада врло добро знају да за то што су тамо, на турниру, више не могу да захвале никаквом праву или општеважећим правилима, већ само доброј вољи оних који тај циркус организују. Знају и ово: то да ли ће бити на свим осталим турнирима не зависи од тога како ће играти тенис – јер од Новака тешко да ће икада бити бољи – већ пре свега од спремности да пристану и на следећа, много већа и гора понижења, која их у будућности очекују: за сада је било довољно да дозволе да их „тета“ или „чика“ боцну и да понављају прописи су прописи.
И не би требало ни да их жалимо, ни да се осећамо супериорно у односу на њих: њихова судбина симболизује судбину која се спрема свима нама.