ФИЛИП РОДИЋ: Трују нам ум и душу, ментално нас поробљавају и убијају

СВЕ стране компаније су једнаке, само су неке једнакије. Док би колеге из листа „Данас“ протеривале Немце, Кинезе и све остале, они би да остану, иако су из Луксембурга

ЗНАМ да главни и одговорни уредник дневног листа „Данас“ Драгољуб Петровић претендује на то да је веома духовит, али до сада нисам знао колико се он заиста шали са свима нама, да не кажемо спрда. Дневни лист у којем је он и главни, и одговорни, објавио је у суботу насловну страну на којој великим словима дословце пише: „Марш сви! И немачке и кинеске и све друге компаније“.

У ЧЕМУ је, у ствари, проблем с овим насловом? Ако мене питате, ни у чему. И ја верујем да свака држава на овоме свету, ако жели да буде заиста своја, суверена, безбедна и независна, у највећој могућој мери треба да се ослања на сопствене снаге и капацитете и да тежи остваривању највишег нивоа самодовољности. Зашто? Ако то нисмо знали и раније, после свега што нам је донела пандемија ковида 19 требало би да смо постали свесни тога да уколико нисмо способни да задовољимо своје потребе за виталним производима, то неће учинити нико други када зашкрипи. Било да се ради о респираторима, маскама, или тоалет-папиру. Сви смо видели каква је заиста евроатлантска солидарност када се Италија била нашла на „ледини“.

И НИЈЕ случајно наша власт у тој ситуацији одлучила да обнови наше занемарене ресурсе и да створи нове. Уз помоћ странаца, додуше. Није случајно покренута ревитализација „Торлака“ производњом вакцина у сарадњи с Русијом или изградња фабрике вакцина у сарадњи са „Синофармом“. А зашто не правимо вакцине с „Фајзером“? Јер нам не дају из свог себичног интереса. Аутаркија као економски модел можда не пружа могућности за највећи просперитет, али свакако пружа безбедност, сигурност да оно што имате заиста имате и да вам то нико не може преко ноћи одузети, као што су прошле године амерички војни авиони из Италије односили медицинску опрему.

НЕГО у чему је проблем када „Данас“ пропагира изолационизам, или аутаркију? Пре свега што би, ако им је већ до протеривања странаца из Србије, управо они први требало да оду. Нису ли они део компаније чије је седиште у Луксембургу и иза које стоји мултинационални, односно антинационални капитал? Некада не тако јавно и отворено када су се финансирали донацијама западних центара моћи који су у исто време нашу државу гушили бруталним економским санкцијама (да не помињемо бомбардовање), а сада кристално јасно пошто их је купила „Јунајтед група“, у власништву фондова „Би-Си партнерс“ и ККР, као и Европске банке за обнову и развој (њима је посебно стало до наше обнове и развоја). Да не ширимо даље причу о томе који је и какав је новац у тим фондовима, ко их води и шта још све раде по свету.

ДА вам неко такав говори да из земље треба да протерујете било кога је толико духовито да се граничи са цинизмом, а да не помињемо (ауто)колонијални презир који из такве пошалице куља, јер се подразумева да бисте, како бисте то прогутали, морали да будете изванредно глупи или наивни да пристанете да своје благо замените за бижутерију. Дража Петровић, међутим, верује да је тако. Иначе не би дозволио онакав наслов на ударном месту у својим новинама.

ОНИ који су своје новине основали захваљујући капиталу који су добили због борбе против човека који је, како су нам тада говорили, Србију водио у изолацију и супротстављао је „свом нормалном свету“ – сада би да протерују компаније којих овде највероватније не би било да није било њих и да нису успели у подухвату 5. октобар. Они, чије би новине данас нестале са сцене да нису у власништву истог таквог капитала би, дакле, да се „самопротерају“. Или су, можда, завршили са суочавањем нас са својом прошлошћу и почели да се суочавају са сопственом компрадорском садашњошћу.

ИЗВАНРЕДНО је духовито да они који се куну у космополитизам као највећу врлину, сада пропагирају крајње националистички став на линији пароле „Србија Србима“. А још је духовитије што поручују „Марш са Дрине“, иако би нас, да су такви какви јесу постојали 1914, убеђивали да треба да прихватимо ултиматум и начинимо тај цивилизацијски искорак уласком у Аустроугарску монархију, те се јасно оградимо од злочинца и националисте Гаврила Принципа и осталих чланова његовог удруженог злочиначког подухвата и пружимо све доказе потребне да он буде осуђен пред честитим судом међународне заједнице.

НИЈЕ исто, рећи ћете можда, када у Србији оперише једна страна компанија која нам експлоатише ресурсе, загађује природу или нас физички угрожава и када једна страна компанија наступа на нашем медијском простору не остављајући за собом никакву материјалну штету. Није исто, заиста. Ово друго је много горе, јер нам они трују ум и душу, ментално нас поробљавају и убијају. Није случајно Немачка одлучила да на сваки могући легални и паралегални начин спречи деловање руског РТ на својој територији и на свом језику. Врло су свесни какву то опасност представља за њихов систем. Духовито је, међутим, када нам спречавање деловања једног државног пропагандног апарата правдају и објашњавају преко државних пропагандних апарата „Дојче велеа“, или Радија Слободна Европа. Тако би и „Данас“ да протерује немачке и кинеске компаније из Србије, али не и луксембуршке. Оне су добре.