ИСТРАЈНА БРИГА ЗА КЊИГУ И ЧИТАЊЕ: На Сајму књига у Београду представљена новија издавачка продукција Андрићевог института из Вишеграда

ДВАДЕСЕТАК својих издања, објављених у периоду између последњег „редовног“, и овог „окаснелог“, актуелног Сајма књига у Београду, представили су у петак руководиоци одељења Андрићевог института, чија је мисија да промовише идеје и мисли нобеловца које хуманизују, оплемењују и повезују људе, са циљем унапређења културног, уметничког и научног развоја са обе стране реке Дрине.

– Андрићевом институту је циљ да развија српску науку и културу, постављајући је увек у широки компаративни контекст, савесно и одговорно – навела је др Александра Вранеш која је у име Одјељења за књижевност, којим руководи, издвојила пет едиција, у оквиру којих се ове године појавило укупно 11 књига.

У едицији „Андрићева библиотека“ објављена су књиге проф. др Милоша Окуке „Од магије до подвига: Иво Андрић на њемачком“, и проф. др Снежане Милосављевић Милић „Хоризонти приче“, док су у библиотеци „Посебна издања“ публиковане књиге проф. др Горана Максимовића „Критичка перспектива“, проф. др Љиљане Пешикан Љуштановић „Нацрт типологије фантастичног романа за децу“, и књига „Еротика и књижевност (српска и светска): крај XIX – почетак XXI века“ Александра Петрова.

– „Културе у сусрету“ је библиотека обогаћена важном књигом „Хепикратија: како је индустрија среће преузела контролу над нашим животом“ Едгара Кабанаса и Еве Илуз – истакла је др Вранеш. – Библиотека „Српски класици“ посвећена је „Великим пјевачима поствуковске ере“, аутора Саше Кнежевића, књизи којом је драгоцени сарадник института оживео и анализирао живот и рад Илије Дивјановића и Милована Војичића, чија је 131 песма сачувана у колекцији Милмана Перија у библиотеци Харварда.

„Андрићева библиотека“, едиција која издавањем зборника научних радова прати научне скупове у организацији института, ове године поново доноси четири нова наслова: „Поетичка и тематска прожимања Андрићеве и Селимовићеве прозе“, „Кратке књижевне форме“, „Андрић и религија“, „Сан о граду, књ. 4.“

– Издања Одјељења за књижевност Андрићевог института резултат су посвећених научних истраживања и истрајне бриге за књигу и читање – резимирала је Вранешова, захваливши се ауторима, сарадницима и свим учесницима у стварању ових издања, у нади да ће и даље заједнички доприносити узрастању наше науке, културе и образовања.

„Андрићева библиотека“, едиција која издавањем зборника научних радова прати научне скупове у организацији института, ове године поново доноси четири нова наслова: „Поетичка и тематска прожимања Андрићеве и Селимовићеве прозе“, „Кратке књижевне форме“, „Андрић и религија“, „Сан о граду, књ. 4.“

– Издања Одјељења за књижевност Андрићевог института резултат су посвећених научних истраживања и истрајне бриге за књигу и читање – резимирала је Вранешова, захваливши се ауторима, сарадницима и свим учесницима у стварању ових издања, у нади да ће и даље заједнички доприносити узрастању наше науке, културе и образовања.
АНДРИЋЕВИ И ДУЧИЋЕВИ СПИСИ

РУКОВОДИЛАЦ Одјељења за историју Андрићевог института др Мирослав Перишић, као најбитније што је ово одељење објавило у периоду између два сајма књига издваја два зборника дипломатских списа – оних Андрићевих, те Дучићевих:

– То су за историографију врло важна издања, поготово јер се ради о две тако важне личности, чија дипломатска мисија и улога ипак нису довољно познате. Поред тога, од претходног сајма објавили смо осам нових бројева наших Историјских свезака, читаног научнопопуларног часописа тематски разноврсног садржаја, који је од оснивања Института изашао у укупно 48 свезака.

О ЛАУРЕАТИМА, ХЉЕБУ И ЈЕЗИКУ

ПРОФЕСОР Милош Ковачевић као овогодишњу продукцију Одјељења за српски језик Андрићевог института побраја два зборника о добитницима Велике Андрићеве награде: онај о драмском стваралаштву Душана Ковачевића те онај о књижевном делу Драгослава Михаиловића, затим Зборник о хљебу, у језику, књижевности и култури, и зборник о актуелним питањима морфологије и творбе речи српског језика. Монографија о синтакси прилошких израза, Илијане Чутуре, и она о језичким и стилским огледима из србистике, Веселине Ђурчин, обогатиле су библиотеку „Знамен србистике“.