Мирољуб Којовић: Пресудна немачка улога и залагање за НАТО бомбардовање 1999.
Фото: Д. Јевремовић
Немачка улога и залагање за рат и бомбардовање 1999. били су велики и пресудни и остали прикривени. Србија није ни свесна тога
Недавно завршени фељтон у „Политици” „Немачка улога у припремама и бомбардовању СР Југославије 1999”, према књизи Матијаса Кинцела „Пут у рат”, изненадио ме и одушевио. Као пасионираном истраживачу косовског проблема и заговорнику одбране Косова науком и истином, пружио ми је обиље вредних и аутентичних информација које бацају ново светло на предратни период, припрему и изазивање рата, о чему се знало мало, углавном погрешно, или се није знало нимало, и отуда је несигурно анализирати постратни период, од „мировне конференције” у Рамбујеу, окидачу рата и наводиоцу на погрешна закључивања о разлозима за нереализовање Резолуције 1244 СБ УН и проглашењу независности Косова и после.
Изражавам неверицу да се један Немац усудио да изнесе слојеве неистина и аутентичне истине о бомбардовању СР Југославије и припремама за њега, као и о улози савезне немачке владе, и да нам у њој открије кривце за подстрекивање и изазивање рата 1999. Битне су и информације о односима у редовима НАТО-а, о чему смо могли само да примамо неистине. Тако се манипулише и одржава стање нерешивости косовског проблема, да би се лажима и махинацијама Запада суверенитет пренео на Косово у статусу републике. То је стална опасност за мир и само се чека повод за нови рат, који се мора и може избећи.
Србија се залаже за мир и компромис, али се неефикасно и неадекватно брани. Књига „Пут у рат” нам помаже да нађемо свој прави пут за одбрану Косова, науком и истином. Она је знаменити документ о припремама за рат и о бомбардовању Југославије 1999, суверене државе, чланице ОУН, не обичне, него из реда оснивача Уједињених нација, која је незаслужено доживела да буде жртва једног од најсуровијих, најнехуманијих и најбезобзирнијих савремених, све учесталијих, ратовања, тзв. хибридних. Заснованих на лажима, преварама, нарушавању међународног поретка, који чува човечанство од насиља моћника и безобзирних и води га ка пропасти. Наше истраживање косовског проблема и проглашења независности комплементарно је с истраживањем Матијаса Кинцела, које је врло корисно за попуну аргументације за одбрану Косова науком и истином. Основни налази, о којима би наша јавност морала бити обавештена, само су мали део непознатих истина о рату и последицама које ће трајати током овог века.
Немачка од 1984. обнавља и унапређује односе с Албанијом, помаже је финансијски, војно, културно, учвршћује своју позицију на Балкану у циљу обнове Велике Албаније. Од 1996. Немачка је помагала ОВК, финансијски и војно, обуком кадрова и наоружањем побуњеника, да би се зацементирао немачки утицај на Балкану.
Одлуком НАТО-а (јун 1998) приступило се припремама за широк распон војних опција, потенцијалну употребу ваздушних снага и распоређивање копнених трупа алијансе на Косову.
Немачко залагање за рат било је концентрисано на заузимање Косова и Метохије. Немачко-албански споразум афирмисао је право косовских Албанаца на „самоопредељење”, без мешања споља, да одлучују о својој судбини и по својој вољи обликују укупни свој развој – равно објави рата Југославији.
Бомбардовање без мандата УН било је посебно битно. САД упућују ултиматум југословенској влади: ако се Милошевић и даље супротставља МЗ, НАТО да се овласти за војне операције. Остало је контроверзно: Милошевић се сложио с Холбруком око мира, а Солана (НАТО) донео одлуку о бомбардовању, јер нису испуњени сви захтеви НАТО-а. Ко је пресудио, по Кинцелу, САД.
Формирањем верификационе мисије ОЕБС-а са задатком надгледања на Косову Немачка је искористила прилику да представи своје грандиозне планове формирања трупа, не заштитних, него инвазионих. Скривање финског извештаја о инсценираном „масакру” у Рачку има посебну тежину. Скривана је истина о превари о злоделима југословенске армије над цивилима. Вероватно би били спречени бомбардовање и сурови рат да Немачка (министар СП Јошка Фишер) није спречила да се обелодани.
Стање на Космету није било хуманитарно тако тешко да је рат био неизбежан и расположење чланица НАТО-а није било за рат, сем код Немачке, чак ни код САД (сем код државне секретарке Мадлен Олбрајт). Ефекти рата били су катастрофални. За само 10 дана рата број избеглица је порастао са 2.000 на 850.000.
Разлози Немачке против Срба: њихов допринос да Немачка изгуби оба светска рата.
Доследност политике против Срба: дугорочни план политике према Косову, форсирање сецесије и стицајне пуноважности „права на самоопредељење” косовских Албанаца, односно на суверенитет Косова.
Немачка улога и залагање за рат и бомбардовање 1999. били су велики и пресудни и остали прикривени. Србија није ни свесна тога.
Проф. др Мирољуб Којовић,
ЕЦПД/УПУН, Интегрални одрживи развој
Наслов и опрема: Стање ствари
