ФРЕНЗЕНОВО „РАСКРШЋЕ“: Нови роман америчког писца у „Дерети“

МЕСЕЦ дана је прошло од кад је читалачкој публици широм света представљен десет година очекиван нови роман Џонатана Френзена „Раскршће“ и сад коначно имамо одговор на питање да ли га је вредело чекати.

И те како је вредело – изгледа да се слажу и критика и читаоци. У „Раскршћу“ има свега онога на шта смо код Френзена научили: дубоких личних драма, друштвених и моралних питања, ироније и духовитости али и много људског саосећања за јунаке. Толико, да је критичар „Њујорк тајмса“ Двајт Гарнер прокоментарисао да је „‘Раскршће’ топлије од свега што је до сада написао“ – каже, за „Новости“, преводилац Милица Кецојевић, о роману а Џонатана Френзена (1959) „Раскршће“, у издању „Дерете“.

У центру догађања овог романа, на чијој насловници стоји да је први наставак трилогије, налази се, као и у „Корекцијама“ и „Слободи“, једна породица средње класе са америчког средњег запада.

– Овог пута су то Хилдебрантови из релативно добростојећег предграђа Чикага: патер фамилиас, реформистички пастор Рас, његова супруга Марион, наизглед обична домаћица и четворо деце, идеалистични студент Клем, у друштву популарна матуранткиња Беки, генијални средњошколац Пери и најмлађи Џадсон. У тренутку кад их упознајемо – пред Божић 1971 – и током неколико наредних месеци, свако од њих ће се наћи пред личним раскршћем о којем остали чланови породице углавном ништа не слуте – каже Кецојевићева.

Рас, по њеним речима, незадовољан позицијом у цркви, браком, огорчен на млађег свештеника који му је „преотео“ вођство над омладинском црквеном групом „Раскршће“, гаји непримерена осећања према младој парохијанки, Марион, крије дубоку личну трауму која је прогони, Клем се суочава с тешким моралним избором, Беки постаје млада жена и доноси судбоносне одлуке о будућности, Перијева генијалност је на граници менталног поремећаја, а та граница постаје све порознија…

– И тако Френзен поново на магичан начин претвара једну свакодневну причу о породици у роман који се чита с узбуђењем, полако развијајући сваки лик тако да у њему читалац открива читав свет душевних борби, идеја, моралних избора, вере и преиспитивања вере, потраге за Богом, а све то на фону ширих друштвених догађаја у одређеном тренутку релативно скоре прошлости у САД. Из те омеђености унутар ликова, унутар мале друштвене заједнице, унутар одређене религије, Френзен гради монументалну, универзалну причу коју вешто прекида у тренутку кад су Хилдебрантови – и као породица и свако за себе – започели нову фазу живота, остављајући читаоца да се нада како на наставак трилогије неће морати да чека још десет година – каже Кецојевићeва.