Црноморски регион једна је од стратешких зона на директној линији контакта НАТО и Русије. Ширењем Алијансе и пријемом Румуније и Бугарске у тај савез проблем је постао знатно већи. НАТО, а пре свега САД и Британија намеравају да промене геостратешку позицију у том региону што би могло да доведе до нове конфронтације.
Овако за Спутњик новонасталу ситуацију у региону Црног мора коментарише проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума. Он наглашава да се ситуација компликује из године у годину, посебно од украјинске кризе када се Крим вратио у састав Русије. Крим је, каже наш саговорник, стратешка тачка која контролише Црно море у целини, а посебно јака традиционално Црноморска руска флота јесте наводна опасност за НАТО.
„САД због других стратешких циљева првенствено према Кини и пребазирања своје ефективе из Средоземља према кинеским обалама у Јужном кинеском мору настоје да чланице НАТО које се граниче са Русијом учине што више аутономним. Они желе да им помогну да изграде поморске снаге, обалске поморске ефективе, ракетне системе и да могу да, по њиховим виђењима, парирају руској Црноморској флоти,” објашњава Ковач.
Предратно стање у САД ако би Русија била у њиховим водама
Ипак, на питање да ли заиста било која од тих земаља може да парира руској флоти у Црном мору наш саговорник каже да су и тренутне америчке процене такве да не постоје снаге у Црном мору које би могле да се пореде са Русијом. Из тих разлога поморске снаге САД и Велике Британије се и налазе у тим водама, иако за то не постоје реални разлози. Са њихове тачке гледишта, објашњава пензионисани генерал-мајор, заједно са украјинским поморским снагама врши се провокација како би се што више блокирала Русија у смислу слободе кретања и контроле Црног мора.
„Зна се, међутим, да је Русија традиционално доминантна сила у том региону која сматра да има право на то, као што то и јесте њено геостратешке право. Можете замислити да су на такав начин дошле руске поморске страже да контролишу амерички простор? То би била узбуна или предратно стање у Сједињеним Државама,” нагласио је он.
Могући сценарији
Постоји више сценарија, додаје Ковач, које су превасходно разрадиле САД и са Великом Британијом проиграле и што се тиче копнених, ваздухопловних и поморских сукоба дуж линије додира. Рађени су и други здружени подухвати операције сукоба са Русијом и на срећу по безбедност Европе дошли су до закључака да ниједан сценарио не доводи у контекст позитиван исход сукоба за САД. Због тога оне, према мишљењу нашег саговорника, праве стратешки заокрет, покушавају да увуку што више европских сила, чланица НАТО, да држе тензију и кризу на неким кључним тачкама, а да се они баве ужим језгром Алијансе.
„Није реално очекивати са овим индикаторима неки већи, отворени сукоб, све ово је преиспитивање реакције Русије, њихових и ваздухопловних, и поморских снага. Они то често чине и према врсти пловила, и према врсти ваздухоплова, и тестирају да ли Руска Федерација реагује на процењени начин,” каже Ковач.
НАТО прижељкује сукоб Русије и Украјине
Шеф руске дипломатије је навео да САД прибегавају непланираним акцијама за стварање групе оружаних снага у близини граница Русије, а један од америчкиих циљева на Црном мору је војни развој Украјине. Директор Евроазијског безбедносног форума објашњава да су ове две ствари повезане, јер је добро позната чињеница да украјинске снаге нису способне да саме одговоре стратешком задатку – успостављању контроле у Доњецку и Луганску без помоћи чланица НАТО.
Минуле године су у Украјини искоришћене за модернизацију снага са новим капацитетима одбрамбене индустрије, додаје наш саговорник, али је покренута и производња неких нових система и платформи на копну у смислу јачања десантних снага и ловачке и бомбардерске авијације.
„Алијанса није одустала од сценарија провокације према Русији, нису одустали од озбиљног припремања украјинских снага, заједно са неким суседним земљама, да се у специфичним околностима сукобе са Русијом. Иако би то био регионални рат у којем би учествовала Украјина уз обавештајно – извиђачко – логистичку помоћ НАТО, то би за њих био добитак. Ради се о сукобу словенских народа, у црпљењу људских и материјалних ресурса Руске Федерације и Украјине. Без обзира што они верују да би тај рат био дуготрајан и исцрпљујући за Русију, мислим да он не би дуго трајао”, уверен је Ковач.
Процене су, каже наш саговорник, да исход тог евентуалног рата дефинитивно не би био добар по Украјину и да би чак могао да доведе до њене поделе на прозападни, пронатовски део и централни и источни, који би био стратешки везан за Руску Федерацију.