03.11.2021. - 10:44
foto: © AP Photo / Boris Grdanoski
Зоран Заев је заиграо на карту најпослушнијег македонског политичара и с обзиром на доминантан утицај Запада, учинио оно што је тражено од њега. Одједанпут, он се суочио са ситуацијом да не само да он није добио ништа, већ да нема изгледа ни да Македонија добије било шта, каже Леон Којен
Фијаско СДСМ-а на локалним изборима, и губитак Скопља, њен лидер, и премијер Северне Македоније Зоран Заев „платио“ је подношењем оставке на обе функције. Тачку на његову политичку каријеру коју је обележио низ уступака на захтев Запада, а штету националних интереса земље – ставили су бирачи. Ако је казна од стране бирача била очекивана, шта се десило са наградом од стране Запада?
И послушност је била очекивана
Ако његов пад, с једне стане илуструје опште држање ЕУ према овом делу света, како они воле да кажу, Западном Балкану, с друге, указује у разговору за Спутњик Леон Којен, професор Филозофског факултета у Београду, македонски случај има и неке специфичности. Оне, објашњава, нису толико везане за Заева лично, колико за положај Македоније, од стицања независности, после распада Југославије, па све до данас.
„Македонија је од почетка била новопризната држава у крајње незавидном положају. Деведесетих година македонске владе су се орјентисале на то да показују константно непријатељство према Србији, сматрајући да ће се тиме умилити Западу и добити сваку могућу врсту помоћи, подршке и признања. Суштински од тога није било ништа“.
Разлоге за то Којен види у чињеници да је њихова апсолутна послушност за Запад очекивана, као нешто што му припада.
Друго, каже, стешњена између трију држава од којих свака има крајње нерешен однос према Македонији, она никада није имала неку нарочиту перспективу.
Бирачи су га, разумљиво,казнили
Са Грчком је, подсећа наш саговорник, Македонија имала територијални проблем, са Албанијом територијални проблем који се разрешио тиме што је Македонија фактички федерализована, и Албанци су данас у њој бар исто толико моћни колико и сами Македонци.
Са Бугарском, пак, Македонија је имала проблем идентитета. Ни питање националне посебности Македонаца ни питање посебности македонског језика никад, са бугарске стране није изгледало, каже Којен, онако како су то сами Македонци желели.
„У тој ситуацији Заев је заиграо на карту најпослушнијег македонског политичара и наравно да је учинио оно што је тражено од њега. Неки мудрији политичари вероватно се не би тако залетели као што је он учинио. Попустио је безусловно Грчкој у питању имена, попустио безусловно Албанцима, политички. Коалициони споразум на основу кога је Заев на крају дошао на власт на потпуно бизаран начин склопљен је не у Скопљу него у Тирани. Истовремено је увео Македонију у НАТО, једино до чега је Западу заиста било стало, а да заузврат није добио ништа. Очекујући да Македонија отвори преговоре за улазак у ЕУ, да добије све могуће политичке, економске, финансијске помоћи, он се одједанпут суочио са ситуацијом да није добио ништа. Бирачи су га разумљиво казнили“.
Политика ЕУ – да нешто добије, да не да ништа
Оно што је општи аспект целе ствари, оно што илуструје однос ЕУ према овом делу света, то је, сматра, да су они заинтересовани да овде добију нешто, а да не дају ништа.
„Становништво је казнило Заева зато што им је у овом тренутку лакше да мисле да је и Заев крив за оно што им се догађа, да је крив што због свега што је обећавао са некаквим покрићем од Европљана“.
У самој бити, сматра Којен, ЕУ жели да све земље Западног Балкана стално чуче пред њеним вратима и траже или да се формално отворе преговори или да, уколико су се преговори отворили, да отворе још неко од фамозних поглавља. Али то је, по његовом осећању, једно завитлавање и од свега тога никад неће бити ништа.
„Разлози су јасни: немогућност да се брзо реагује, да се доносе неопходне економске и политичке одлуке на време, да се ЕУ реформише да би могла да одговори и економским, финансијским и политичким изазовима. Све то није могуће са гломазним и практично блокираним механизмом одлучивања. После светске финансијске кризе 2008. цела ЕУ, сви њени најутицајнији политички и интелектуални кругови, сви су рекли да је темељна, институционална реформа ЕУ неопходна“.
Појавиће се неки нови Заев
На питање да ли се отвара простор на политичкој сцени Македоније за нову фигуру која би била препозната као неко ко није спреман да бесусловно испуњавати диктат Запада, Којен каже да не искључује такву могућност, али сматра да би такав политичар вероватно био дочекан на нож.
„Хоће ли се појавити неки озбиљнији политичар који ће покушати да каже Македонцима усе и у своје кљусе, хајде да видимо да ли можемо да урадимо нешто на било ком плану, а да вечито не рачунамо да ће доћи спасилац на белом коњу из Брисела, то не знам. Запад контролише Македонију не само преко чувених обећања, не само кроз припадност Македоније НАТО-у, него је контролише и преко Албанаца. Ако би се појавио неки озбиљнији политичар који би покушао да буде мало независнији, он би свакако био дочекан на нож од стране Албанаца тако да ја не видим да Македонија политички има неку нарочиту перспективу. Они ће добити новог Заева, а каква ће бити његова судбина, видећемо мада сумњам да ће и он остати дуго на власти“.
Подношење оставке је корак, верује Којен, који је Заев морао да направи ако жели да задржи макар десетпроцентну, петнаестпроцентну шансу да се једног дана можда и врати у политику.
Можда ће се, каже, вратити у политички живот у Македонији када рецимо за пет, шест година они буду у истој ситуацији у којој су данас, јер онда ће неко рећи: Можда ни Заев није био толико лош, он је само добронамерно наиван, и ништа више.
