Пре неколико дана на америчком хладноратовском пропагандном сервису појавио се један од оних циљаних програмских интервјуа који служе да пошаљу упозорење, уплаше или запрете. Извесни предавач са „Џонс Хопкинс“ универзитета, Едвард Џозеф, коментарисао је актуелна дешавања на Балкану, и поново истакао да су Срби реметилачки фактор јер се Србија, наводно, није определила између истока и запада. Штавише, каже предавач Џозеф, само се Србија и њени, како он каже, „повереници“ у другим ентитетима и државама нису определили за западни поредак, већ Србија седи на кинеско-руској столици. А то је, наравно, неприхватљиво, хибрис и тражи озбиљне казнене мере.

Чекај, пријатељу, па како то? Србија је од 2000. године, ево већ пуну 21 годину, у процесу европских интеграција и кад год треба декларативно се стално понавља посвећеност истим тим интеграцијама, европским вредностима и шта год треба. Имамо геј параду већ десет година, потпуно смо се оџендерисали на свим нивоима, имамо прву ЛГБТ+ премијерку у овом делу света, све телевизије сем једне (чисто ради форе) су нам ултраевропске, модерне итд. Шта сад ту није у реду?

Е, европске интеграције се више не важе. Како сад па не важе!? Ало, друже, 21 годину ми чекићамо, дајемо тржиште, банкарски сектор, породицу, достојанство, Црну Гору, север Космета, шта год треба, бре! А ови из Брисела две године не дају ни поглавље да отворимо. Штавише, увели су шатро нову методологију проширења, како би нам лепо поручили да се манемо ћорава посла и да их не смарамо више. Кога, бре, тамо брига што ми као хоћемо у ЕУ? Ево, питајте Зорана Заева. Направили му владу у Тирани, прогласио државу за север од нечега, увео албански као други званични језик, фактички федерализовао земљу… И? Опет нема ни почетак преговора, а они су на европском путу тачно тридесет година! Још мало к’о Турска која путује ка Европи од 1963. Сад му Бугари траже да промени име језика. Па што и не би, кад промениш име држави, прихватиш да ти Рама прави владу, што не би лепо назвао свој језик бугарским?

Но Ројтерс је коначно из поузданих извора и обзнанио оно што одавно знамо: ЕУ више никоме не може да гарантује чланство. Чеда Јовановић је још пре њих рекао како им је Шредер још 2002. скренуо пажњу да од тога нема ништа и да ће причу да заврше са Хрватском, а неки од нас то у јавности и научним радовима пишу више од десет година. Ко је пажљиво пропратио последњу посету госпође Меркел видео је то све лепо нацртано. Дакле, солунска агенда? Да, да, само не баш скоро. Знате, корона, општа нестабилност, промена власти итд. Немамо баш времена да се бавимо вама ни да вам било шта обећавамо, али имамо интерес за неке друге ствари кад сте ви у питању. Владавина права, копенхашки критеријуми? Па то више нико и не помиње. Треба нам да ви најпре не правите проблеме, да се не тучете и да будете сви стабилни. Такође нам треба да наставите да школујете децу и да их шаљете код нас јер немамо одакле иначе радну снагу да добијамо. Бауштела, неговатељи, лекари, возачи, ма све нам треба. А имате и литијум? Фино, ни то није за бацање.

И све то ми прихватамо. Кајне проблем. Јасно је и нама да од ЕУ нема ништа, да смо ми занимљиви као тржиште и ресурс радне снаге, сировина итд. Не бунимо се. Неће више ни ови из опозиције кад су схватили да су џаба чекали две године да им ЕУ обезбеди изборне услове какви владају у европским земљама.

Па добро, шта хоће Џозеф? Хоће да будемо део западног поретка. Шта то значи? Како је то Ворен Кристофер објаснио Слоби у Дејтону: морате увек да радите оно што се од вас тражи. Ево, Заев ушао у НАТО, у марту увео санкције Русији, неки дан протерао руског дипломату, стално упозорава да се овако отвара простор за деловање Кине и Русије на Балкану итд. Е, тако се, бре, постаје део западног поретка!

Како Србија да постане део западног поретка? Дакле, више не говоримо о евроинтеграцијама, већ о томе да будемо „део западног поретка“. За то није довољно што 90 одсто војне сарадње имамо са земљама НАТО, а свега десетак посто са Русијом и ОДКБ-ом. На мапи пута се налази да укинемо и тих десет посто, да зауставимо појачано кинеско присуство, да уведемо санкције Русији, да признамо Косово, охрабримо Додика да и он постане део истог поретка (самоукине Српску) или да помогнемо неког тамо ко ће то да прихвати, да охрабримо Србе у Црној Гори да не буду Срби већ (ново)Црногорци, да прихватимо латиницу и пре и изнад свега да уђемо у НАТО! Добро, а зашто бисмо све то урадили и шта бисмо тиме добили? Ништа, осим штете, али бисмо били „на правој страни историје“, поносни што смо део западног поретка.

Ја бих се захвалио господину Џозефу на понуди. За мој укус и превише смо део западног поретка и волео бих да наши лидери прихвате бар нешто од онога о чему су недавно причали у Будимпешти.

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб/OtvoreniStudio

Извор Политика