У оквиру Меморандума о разумевању, косовски и хрватски министри одбране договорили су примену споразума у области војних набавки и војно-техничкој сфери, што значи да је сарадња Хрватске и Косова све ближа, наводи Радуловић.
„Загребу је то више одраз симболике да намерно раде на штету Србије, него што има искрену жељу да помогну Косовске безбедносне снаге,“ мишљења је саговорник Спутњика.
Прецизирајући о ком тачно оружју је реч, он објашњава да заштитно- балистичка опрема подразумева панцире, шлемове, док се под пешадијским наоружањем, осим пушака и пиштоља, подразумевају и ракетни и ручни бацачи.
Јуришне пушке, панцири, ручни бацачи граната…
Што се тиче наоружања, једино што Хрватска производи, истиче он, тачније њихова фирма „ХС Продукт“ јесу јуришне пушке ВХС-Д и ВХС-К и пиштољ ХС 2000 и то је једино оружје које Хрватска као свој производ може продати Косову.
„Суштински, они могу да им продају од наоружање све из „ХС продукта“ јер они имају ту производну линију пиштоља и аутоматских пушака. Такође, имају и ручне бацаче граната, што такође могу да им дају. У теорији, постоји могућност да они набаве и неке вишецевне ракетне бацаче, али суштински то Косово не би смело да има,“ истиче Радуловић.
Из тог разлога, Радуловић сматра да ће се Хрватска Косову дати само опрему која је у пешадијском домену.
Опасност су борбена возила која су отписана
„Други сегмент који по нас може да буде веома опасан јесте то да се Хрватска одлучи да део неких старијих средстава која су отписана или су у процесу отписа, путем донације или на неки други начин, да за појачање КБС-а,“ каже Радуловић.
Упитан да ли можда мисли на југословенско борбено возило БВП М-80 које је Хрватска модернизовала 1988. године на основу искустава рата у Ираку, а које је та потом заменила оклопним транспортером Бредли, које је добила од Американаца, Радуловић каже: