Никола Маловић: Вакцина нешто друго ради у футуру другом

На наше очи, купили су све наше владе. И наредили им да, прво меком, потом тврдом силом вакцинишу цјелокупно становништво. Након израелског искуства, накана је провидна, мотиви ишчитани, планови проваљени

Сваки сат, сваког дана, од марта прошле године, почиње забијањем информативног ковид ексера у главу: толико и толико нових случајева заразе вирусом корона, умрло толико, на респираторима толико, с варијацијама које су развијане временом. Од: руке-маске-дистанца, преко лажи зване „двије наредне седмице биће кључне“, онда вакцинације (прва доза, друга, трећа…), до најновије фазе у којој интензивно слушамо како умиру млади и невакцинисани.

И сада, док неке земље, попут Британије, Шведске и Норвешке, Индонезије, Тајланда и Вијетнама, одустају од свих мјера присиле, док у нашим земљама фашизам нараста као квасац, Аустралија је већ огрезла: за Бога не знају, држе пола континента у карантину, нема уласка, нема изласка из затвора – чиме је историјски круг те земље на симболичкој равни затворен.

Цијели наратив око короне наликује драми „Чекајући Годоа“. Кад год човјек помисли да је ухватио смисао, да назире логику, да је ушао у траг законитости оболијевања (јер оболијевају и морнари који мјесец и дуже немају контакта са свијетом), стварни аутори овог зла измисле нову причу, коју опет порекну и демотивишу у наредном кораку. У Бекетовој драми, ко год је помислио да двојица главних јунака чекају Бога, јер име Годо може и на то да асоцира, погријешио би, јер је Годо, сазнајемо, неки човјек који држи козе и овце.

У години 2020. чекали смо вакцину као инјекцију спаса и повратка у нормалу.

Нада је демотивисана новом причом (storytelling то и јесте: стално причање сторија које се слушаоцу на крају увијек обију о главу) да једна доза није довољна, што је био први атак на логику, будући да је постојећа дефиниција вакцине (да штити од болести) била тог тренутка укинута.

Следећи обрт догодио се када смо из центра за глобално зајебавање и убијање сазнали да и вакцинисани треба да носе маске, те да чак и они могу да преносе вирус, али и да поново оболе. Овдје је подвучена црта: дефиниција вакцинације је поништена. Струка је силовала здрав разум.

Мање је лудих иза себе оставила сирена звана „шизела“, када је 1999. године током НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе најављивала ваздушну опасност. Ако ни због чега, а оно зато што смо тада сви били једно. Да је когод казао како ће НАТО канцеларија бити у згради нашег Генералштаба, пљунули бисмо га као провокатора уз сочно хракање: Хрррк! Тај рад.

Компромитована струка са све компромитованим епидемиолозима и имонулозима не престаје да завађа народ, јер је и сама постала дио власти.

По агенди наметнутој са стране, власт данас више није само троједна, законодавна, извршна и судска, него је добила четврту ногу да угради на троножац: медицинску власт. Што каже она, повучена концима од стране немедицинара из Свјетске здравствене организације, мора да се поштује, па таман било и сулудо, као што је недавно затварање цијелог Новог Зеланда зарад једног обољелог од ковида. Због једног јединог обољелог од ковида.

Ко је год данас жив, свједок је времена у коме логика посрће под терором генерисане алогичности. Нисам ли релативно недавно казао како Запад може напредовати још само у злу. Нека буде што бити не може: мушкарац да постане тек лишај на жени, жена да постане мајка самој себи (убацујући једро соматске ћелије у властиту јајну и носећи је до порођаја у материци), сексуализовани млади да буду сви са свима, цркве да се продају или сруше све, породица да цркне, бијелци да клече пред црнцима у Америци, Европа да буде слијепа спрам пророка Уелбека који јој види Мухамеда на челу Француске, митрополит да биолошко женско крштава као мушко, Њемачка до конца да остане америчка мала од геополитичке кужине, Русија да настави с уздржаним потезима на великој шаховској табли, Израел да лагума џамију Ал Аксу не би ли се у њој зацарио месија, муслимани ујединили, и Кина не би ли показала своје право паганско лице и уротила се са самим врагом контра саме себе, мислећи, у предвечерје опустошења, да ће, термином из друштвене игре „Ризико“, завршити задатак.

Пазимо…

Француски вирусолог и добитник Нобелове награде за медицину (2008) Лик Монтањије назива масовну вакцинацију незамисливом историјском грешком која креира нове сојеве вируса и води ка смрти, јер се крива вакцинације поклапа са кривом смрти. „Историјске књиге ће показати да се због вакцинације креирају нови сојеви“, казао је у интервјуу који је објављен од стране америчке РАИР Фондације (RAIR Foundation).

Проф. др Томислав Терзин, иако није имунолог него молекуларни биолог и генетичар – методичније од свих – објашњава са чим смо се сусрели, те да свака нова доза цјепива смањује имунитет. У нашим се ушима управо одвија редефиниција појма вакцинације, који је до јуче означавао убризгавање изолованог, ослабљеног вируса који подстиче потом организам на стварање антитијела, што је вакцинација у правом смислу ријечи. Данас пак имамо вука у јагњећој кожи јер и даље нико не зна шта је у „вакцини“, посебно у западнима, базираним на РНК, генетичким средствима, која нашем тијелу дају генетичку инструкције да на ћелијском нивоу управо постају мете невидљивог непријатеља. То што се назива вакцином није вакцина, као што ни убризгавање дроге иглом није вакцинација.

У нашим се ушима сваког сата, сваког дана, мјесецима, двије године већ, догађа дрска замјена појмова. Узми ову здраву јабуку, каже вјештица Снежани. И Снежана увијек узима отровану јабуку, вјерујући да старамајка не би лагала. А лаже, вјештица, приликом сваког читања! Зна свако дијете.

Увођењем фамозне друге дозе, некмоли треће, са све маском и могућношћу оболијевања у пакету – синтагма „бити потпуно вакцинисан“ постала је утопија. Здравствена шаргарепа на штапу. Тест интелигенције. На овај начин човјек никад неће бити „потпуно вакцинисан“. Вакцина има неку другу, од нас скривену улогу.

У пословично осунчаном Херцег Новом, обруч је, као и на другим мјестима, почео да се опасно стеже. Прво се није могло да уђе у шопинг молове, а онда без ковид аусвајса ни у Кућу нобеловца Ива Андрића. Онда се више ни Бјелогрлићев филм „Тома“ није могао да погледа без истог документа. Чињеница да се „Тома“ давао данима, у више термина, у дупке пуној сали, у којој вакцинисани могу вакцинисанима да пренесу заразу, значи да су вакцинисани у већини, јер су стимулисали дистрибутера да емитује и реемитује филм. Онда су из истог пророчишта, које је почетком августа знало да 4. талас креће 15. августа, забранили улазак у… кратим… све објекте у којима човјек може да купи шпорет, бојлер, или машину за веш. Вакцинисање, ако се тако исправно каже, није обавезно, си черто, иако је ултимативно. И ето нас поново у бекетовској ситуацији…

Тако су исто умозрителници радили и у Израелу, чији се Нетанијаху, док је још био премијер, хвалио како ће Израел постати земља еталон, земља за узор другима, јер је процијепила преко 95% становништва и увела ковид аусвајсе, како се стилски коректно на овом мјесту именује дебото израелска верзија мултипаса.

И?

Земља с највише често уцијењених, посла ради, вакцинисаних и ревакцинисаних – Израел је постао земља на коју данас цијели свијет показује прстом.

Јер су се поразбољевали многи вакцинисани.

А на Израел се гледало као на прву земљу која ће успјети да побиједи вирус. Испоставило се да је Израел у групи држава с тренутно највећим бројем оболелих.

И док наши ванпарламентарни опозиционари постављају питања министру Лончару, типа: Која је поента ковид пропусница ако и вакцинисани преносе заразу?, крши ли се устав увођењем ковид пропусница?, да ли је тачно да припадници политичке и медијске секте добијају лекове недоступне грађанима Србије?, зашто одавно нема јефтиног и ефикасног лека ивермектина у јавној продаји?… читалац, гледалац, слушалац – је збуњен.

Зашто ми апотекарка каже да је увоз ивермектина забрањен у Црну Гору? Зашто јефтиног ивермектина, као у првој фази и јефтиног хлорокина, нема у Србији? Зашто аустралијске власти претражују поштанске пакете и уништавају ивермектин кад га пронађу? Нити чујемо да је дрога, нити да шкоди? У вези с ивермектином влада медијски мук, док од ува до ува чујемо управо супротно: да нико ко је орално узео овај лијек није оболио.

Планирам да ивермектин набавим испод жита. Казаћу да ли сам у томе успио и да ли ме је медикамент сачувао од болести с бекетовским симптомима.

Нама знани свијет воде до те мјере богати људи да би могли сваки орган да замијене по 1.001 пут само да нису ограничени тијелом. Њихово богатство је толико да више нису од овога свијета. Они на људе по разним нигеријама, гвајанама, па и индијама и кинама… гледају као на скакавце. Осјећају се вишима, јер су нашли начин како да купе право да легално пљачкају све. На наше очи, купили су све наше владе. И наредили им да, прво меком, потом тврдом силом вакцинишу цјелокупно становништво. Након израелског искуства, накана је провидна, мотиви су ишчитани, планови проваљени.

Вакцина нешто друго ради у футуру другом.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Печат, 1. 10. 2021)