У роману „Филип од злата“ Владимира Коларића (Поетикум, 2021) главни јунак, Владимир Коларић, креће из Београда у Париз у потрази за својим другом из детињства, Филипом, који га је призвао у сновима. На путу, који је истовремено унутрашње трагање и путовање кроз пре свега европску културу, главни јунак среће терористе, револуционаре, припаднике опскурних тајних друштава, сопствене и Филипове двојнике и неодентификоване ентитете, који можда постоје а можда и не. Да на крају ни сам не би схватио да ли је заправо нашао Филипа или није, али уз наду да је, ипак и можда, пронашао бар делић себе.
Роман такође представља и нашу, српску и балканску причу, унутрашњи раскол између Истока и Запада, који главни јунак као да увиђа тек кад се упусти у имагинаријум Запада и суочи се са његовом тамном сенком или са привидом који нам Запад подастире као своју суштину.
„Моја потрага за Филипом почела је у зиму.
Кристина и Димитрије ништа нису знали о томе. Ћутао сам. Нису ме питали. Кад се заврши, све ће бити другачије. Увек је могуће почети из почетка.
Јер, шта рећи? Петогодишњем детету о љубави, верној жени о слободи?
Зовем се Владимир Коларић и добар сам човек. Прича почиње кад и снег. Циљ је увек неко, а не нешто.“
„Од српских писаца читао сам оне који су највише превођени, на првом месту Милорада Павића. Али посебно ми се допада како пише Владимир Коларић.“
ГЕРМАН САДУЛАЈЕВ
„Не могу да објасним метод који Коларић користи у писању. Али знам да на мене изузетно делује.“
ПЛАТОН БЕСЕДИН
Владимир Коларић је прозни и драмски писац, теоретичар уметности и културе и преводилац. Аутор збирки приповедака „Луталице“, „Рат љубави и друге приче“ и „Тајна пурпурних зура“, романа „Авантуре победника“ и „Филип од злата“ и теоријскких књига „Хришћанство и филм“ и „Хришћанство и уметност“.