ДРАГАН ДОБРАШИНОВИЋ: Крах Американа

Како су талибански одрпанци победили и понизили америчку државу и њене сајбер ратнике, питање је од хиљаду милијарди долара којим се последњих дана бави читав свет.

Муњевити крах америчког пројекта демократског Авганистана, који је показао да се видљиви део пута од свемоћи до немоћи може прећи и за свега недељу дана, наизглед ниоткуда је на сто ставио питање краја америчке империјалне моћи.

Тако је оно што је иоле проницљивијим посматрачима јасно већ најмање деценију уназад, постало тема и за највеће амерофиле, код којих су анализе које су указивале на извесност краја униполарног света третиране са подсмехом и злурадошћу.

Да иронија судбине а и америчка невоља буду веће, талибански аперкат је стигао са периферије „меког трбуха Русије“, који је међу геостратезима познат и као евроазијски Балкан. Ова, природним ресурсима пребогата зона, која поред Авганистана обухвата још осам земаља насталих након распада Совјетског Савеза, у америчкој геостратешкој доктрини је конципирана као кец из рукава за дестабилизацију Русије и, не мање важно, компликовање империјалних настојања Кине.

Тужно, готово јадно, изгледа Америка данас, док изгубљена и дезорјентисана од својих блиских и далеких савезника и оних који се претварају да то јесу, тражи да учешће у њиховом болу потврде потписивањем бесмислене изјаве о мирном напуштању Авганистана. Али, о овоме што се дешава данас требало је мислити јуче, а још је било боље прекјуче, када је Америка била на врхунцу војне, економске и политичке моћи.

За Америку, а и читав свет, било би најбоље када би империја на заласку одмах по изласку из стања шока ушла у фазу озбиљног самопреиспитивања. Оно ће, ако буде спроведено уз минимум објективности, а Америка има ресурсе који омогућавају и много више од тога, јасно показати да амерички крах нема превише, чак готово никакве везе са талибанима, али има све могуће везе са моралном, духовном и политичком декаденцијом, посусталошћу и запуштеношћу америчког друштва и државе.

Лаж, самообмана, лицемерје, охолост, мегаломанија, похлепа, претварање државе у сервис крупног капитала, интервенционизам као средство за остваривање корпоративног профита а на штету сопственог народа, издаја стварних пријатеља и подршка онима који то никада неће бити, то је Америка данас. Због тога су, од земље која је вољена и слављена од стране великог дела човечанства, преко ноћи постали земља која је отписана и прежаљена, а од својих непријатеља исмејана и понижена.

За Америку је најбоља и једино исцељујућа истина, уколико је за њу после свега спремна и способна. А што се нас тиче, а ово нас се веома тиче, најбоље је држати се далеко. Ни превише ликовати, а још мање туговати, само на пристојној дистанци сачекати. Јер када пада стари и изнутра иструлели храст, никако није препоручљиво бити у његовој близини.