Истини за вољу, није само „Епл“ крив што убрзаним темпом стижемо у Орвелову 1984.„Викиликс“ је још 2017. открио како је америчка ЦИА хаковала „Еплове“ ајфоне, „Гуглове“ андроид оперативне системе и „Самсунгове“ паметне телевизоре — са или без помоћи ових корпорација, то тек остаје да се утврди — а у међувремену је откривено и да се овим пословима масовног надзора грађана не баве само тајне службе као што су ЦИА и НСА, већ и Поштанска служба САД која, открио је „Јаху њуз“, „спроводи тајни програм надзора Американаца на друштвеним мрежама“ — у потрази за „запаљивим“ коментарима о којима онда обавештавају остале владине агенције.

„Нејасно је“, коментаришу аутори овог неочекиваног открића, „зашто би се пошта бавила надзором друштвених мрежа кад то нема никакве везе с испоруком поште. То делује помало бизарно“.

А крајње бизарно делује тврдња — доноси је британски „Гардијан“ — да компанија „Амазон“, са својим „Ринг“ паметним кућним звонцима с видео-камером, постаје „највећа мрежа надзора цивила коју је Америка икада видела“; ово стога што су полицијски департмани широм САД склопили уговоре с „Амазоном“ захваљујући којима имају приступ снимцима десетина милиона „Рингових“ камера. Без судског налога и без одобрења власника. „У писму менаџменту компаније, ’Амазонов‘ инжењер софтвера Макс Елизер рекао је да ’Ринг‘ ‘једноставно није компатибилан са слободним друштвом’. Његову тврдњу треба да схватимо озбиљно,“ напомиње „Гардијан“ и упозорава да ова „Амазонова“, „највећа корпоративна мрежа надзора“, „представља претњу слободном и демократском друштву“.

„Амазон“ је пак управо склопио уговор са НСА вредан 10 милијарди долара — уговор носи кодно име „Дивљи и жестоки“, не зна се тачно о чему је реч — а вредан је пажње и податак да се у корпоративном борду директора од прошле године налази и Кит Александер, бивши директор НСА.

Ова тајна служба, иначе, упркос Сноуденовом открићу да незаконито надзире свачију имејл коресподенцију и сурфовање по интернету, наставља да ради оно што ради без икакве судске контроле и са ограниченим конгресним надзором, писао је недавно „Вашингтон пост“. Док је „Њујорк тајмс“ истовремено указао да је и ФБИ упркос „широко распрострањеним злоупотребама“, специјални амерички суд за обавештајни рад поново одобрио надзор електронских комуникација без судског налога, у склопу програма у коме ФБИ сарађује са НСА и компанијама као што су „Гугл“ и „АТ&Т“.

Чему служи и куда води ова сарадња великих технолошких корпорација и тајних служби? Ко контролише њихову моћ? И да ли заиста стижемо у туробну будућност какву је предвиђао Џорџ Орвел?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили политиколог Александар Павић и дописник наших медија из Лондона Синиша Љепојевић.

Надзор грађана у западном свету, указује Александар Павић, представља „тренд који траје, и који развојем информационих технологија постаје све распрострањенији — иако је дуго владала илузија да тако нешто не може да постоји у ’слободним‘ и ’демократским‘ државама. За успостављање система тоталног надзора било је потребно створити кризне ситуације којима ће надзирање грађана бити оправдано као нешто што је за њихово добро; у Америци је у ту сврху искоришћен 11. септембар. Велики брат није дошао газећи вас чизмом, већ под изговором бриге за вас“.

„Афирмацијом страха и креирањем потребе за безбедношћу која из тога проистиче“, надовезује се Синиша Љепојевић, „западна друштва дошла су у стање у коме се све што је проглашено за меру безбедности сматра нормалним и допуштеним. Притом, долази до још једног опасног развоја ситуације — ауторитет моћи, који по дефиницији припада држави, све више прелази у приватне руке. Моћ над грађанима добијају корпорације — и Сноуден је радио за приватну компанију ангажовану од стране НСА — које, да све буде апсурдније, добар део свог богатства дугују управо порезима који се убирају од тих грађана. Тиме долази до комплетне разградње државне структуре“.

„Долази до стапања корпорација и државног апарата. То се некада звало фашизам, с тим што је тада држава била јача, а данас су то корпорације. Видимо то већ и по начину на који је на свим друштвеним мрежама био цензурисан тадашњи председник САД Доналд Трамп,“ напомиње Александар Павић и указује на нераскидиву везу између технолошких гиганата и америчког војног и обавештајног апарата: „Сам интернет отпочео је као програм који се развијао за потребе америчке војске. Документовано је, на пример, да ’Гугл‘ не био могао да се развије без сарадње с Пентагоном… НСА пресреће сваку комуникацију у сваком тренутку свуда у свету и у томе блиско сарађује с технолошким гигантима из Силицијумске долине.“

„Ипак, без обзира на развој техничких могућности надзора, понајвише забрињава сама та амбиција за контролом људи“, опомиње Синиша Љепојевић. „Она сведочи о великој несигурности и страху владајуће корпоративне, политичке и медијске елите.“

„У суштини, они покушавају да успоставе владавину уценом, будући да су у стању да ископају компромитујући материјал о било коме ко би могао да представља проблем за систем. А друштво тоталног надзора потребно је због успостављања тоталне контроле над људима“, закључује Александар Павић.