ФИЛИП РОДИЋ: Хлеба и игара

ЈУНАЈТЕД група и даље покушава да изгубљену битку око права на пренос утакмица Премијер лиге претвори у победу. Контраофанзива се сада спроводи притисцима на Премијер лигу да поништи уговор

КАДА је 1992. године у Великој Британији основана Премијер лига, амерички медијски магнат аустралијског порекла Руперт Мердок је улетео и „клизећим стартом“ права на емитовање утакмица овог такмичења преотео од „Ај-Ти-Вија“ фаворита тадашњег руководства Премијер лиге, надмашивши њихову понуду од 262 милиона фунти за чак 42 милиона фунти (први шестогодишњи уговор његов „Би-Скај-Би“ платио је 304 милиона фунти). Да је независна телевизија Н1 тада о овом Мердоковом потезу тражила мишљење економског новинара и главног и одговорног уредника НИН-а Милана Ћулибрка, вероватно би им рекао да „не види рачуницу по којој то може да буде исплативо“, баш као што је рекао недавно у оквиру кампање коју СББ и Јунајтед група воде против Телекома Србија због њиховог „клизећег старта“ на овогодишњем лицитирању за права преноса Премијер лиге.

У ВРЕМЕ овог првог лицитирања, 1992. године, Мердоково најновије медијско дете, сателитска мрежа „Би-Скај-Би“ налазила се у озбиљним проблемима – 1990. правила је губитак од 14 милиона фунти недељно, а до краја 1991. дуг је нарастао на две милијарде и недељно се повећавао за 1,5 милиона фунти. Да скратимо причу, „Би-Скај-Би“, познатији само као „Скај“, од неисплативог губиташа до данас је постао највећи плаћени телевизијски емитер у Великој Британији. Преузимање преноса Премијер лиге сигурно није једини фактор за овај успех, али је сигурно најважнији. То што колега Ћулибрк није у стању да „види рачуницу по којој то може да буде исплативо“ и јесте разлог што он није медијски магнат попут Мердока него главни и одговорни уредник некада угледног и успешног недељника чија су се репутација и тираж сурвали током његове „владавине“. Укратко, резултат његовог управљања једним медијем је супротан оном Мердоковом. Његова моћ предвиђања економских кретања најбоље је демонстрирана у мају 2019, када је запретио подношењем оставке ако просечна плата у Србији до краја те године достигне 500 евра. Када се то остварило, формално је понудио оставку, али је она „одбијена“, што значи да је он од тада до данас у ствари талац колегијума НИН-а.

НИЈЕ колега Ћулибрк једини стручњак којег је Јунајтед група упрегла у свом напору да докажу колико је Телекомово преузимање права на емитовање Премијер лиге катастрофално лош пословни потез. Ту је читава плејада експерата чија имена нећемо сада помињати. Нема сумње да ова компанија располаже готово безграничним средствима за утицај и притисак. Ако су успели да притиском преко Европске уније и других западних центара моћи приморају Србију да 2. августа 2014. промени своје законе о електронским медијима и јавном информисању и прилагоди их њиховом интересу, омогућивши им да истовремено буду и произвођач и дистрибутер програма, зашто не би могли да себи прибаве и гомилу стручњака? Уосталом, успели су и да сломе отпор наметању свог једноумља у Удружењу новинара Србије и оне који су им се супротстављали замене много благонаклонијим руководством, што је евидентно ако се само баци поглед на портал УНС-а. Зашто, онда, не би под свој шињел могли да ставе и некакву „Иницијативу за слободне медије на Балкану“, коју је основао бивши амерички дипломата Џејмс Пардју и која је повезана с Фондом за отворено друштво Џорџа Сороша.

ТАКО је „Иницијатива“, која се уби бринући се за наше слободе док лобира за америчке и сличне интересе, 13. августа упутила позив Премијер лиги да „игра поштено“ и раскине уговор с Телекомом. Колико је истинито да је Јунајтед група против овог поступка „гракнула“ јер се ради о катастрофално лошем потезу њиховог највећег конкурента у региону који ће Телеком довести до банкрота, толико је истинито да је алтруистичка „Иницијатива“ уложила овај протест зарад интереса грађана Србије и других балканских земаља укључених у ексклузивна права Телекома за емитовање утакмица. Сваки нормални пословни човек би свог највећег конкурента пустио да срља у грешку и пустио да пропадне, али не и Јунајтед група. Њима је изнад свега стало до „фер-плеја“ и интереса грађана Србије, па макар њима посао и пропао. У заштити нашег и интереса свог конкурената спремни су да иду толико далеко да поднесу тужбе пред међународним судовима.

ДА је овај потез „Иницијативе“ очишћен од сваког политичког утицаја и да се ради само о добронамерном позиву на „фер-плеј“ потвђује и спот који су они снимили овим поводом. Да, снимили су чак и неку врсту рекламно-пропагандног спота названог „Хлеба и игара“, у којем српске власти оптужују да попут римских тирана покушавају да држе под контролом своје сужње. Али каква је разлика за угрожени плебс у томе да ли се „игре“ преносе на једној, или другој мрежи? Ако су принципијелно против таквог концепта, као што је то, на пример Љубодраг Дуци Симоновић, онда им смета сама чињеница да се те „игре“ нуде народу, а не ко их нуди народу.

И „АЈ-ТИ-ВИ“ је, пошто је изгубио битку с Мердоковом фирмом, био гневан и револтиран, па је поднео тужбу, коју је Врховни суд Велике Британије одбацио као неосновану. Да ли би и Телеком могао да рачуна на судску објективност? Страховања да не би су оправдана с обзиром на то да иза Јунајтед групе очито стоји метафоричка Шеста флота.