СВЕТОЗАР ПОШТИЋ: Глобални злочин је у току – о књизи В. Димитријевића „Планетоцид и златна милијарда“

Познати српски духовник Тадеј Витовнички (1914-2003) је пре тридесетак година говорио о једном пророчанству по којем до краја 20. века у Српској цркви више неће бити светих људи. Причао је и о томе како је срео више мирјана са „бесплатном благодаћу“ него монаха. Код наших архијереја, свештеника и калуђера се смерност и истинска побожност, нажалост, већ увелико веома ретко среће, и обичном човеку се више не пружају веће могућности за духовно напредовање у манастиру него у свету.

Због тога уопште не чуди да представници Српске Православне Цркве, најчешће заокупљени световним циљевима, више говоре о политици и неким другим темама него што позивају на покајање. Њихову улогу постепено преузимају мирјани, који схватају озбиљност и општу распрострањеност богоодступништва. Један од најистакнутијих проповедника у свету је свакако Владимир Димитријевић, професор књижевности и бивши вероучитељ, који у својим књигама, текстовима на интернету и у интервјуима за алтернативне медије указује на погубне последице одређених друштвених појава и предлаже средства за духовно исцељење појединца и целе нације.

У својој новој књизи „Планетоцид и ‘златна милијарда’ – Злочини глобалиста и будућност наше деце“, Димитријевић описује забринутост светских моћника због пренасељености наше планете и њихову решеност да смање број становника на земљи. Из те њихове монументалне заблуде и монструозне жеље да на различите начине побију добар део људи проистиче и свеобухватна пропаганда о загревању планете и средствима за борбу против ње, вештачка производња вируса и увођење мера да би се „пандемија“ искоренила, програм вакцинације, стварања економске кризе и још већег осиромашења сиромашних. Иза свега тога, како је многима већ јасно, стоји демонски план уништења људских душа.

Цитирањем разних меродавних извора, Димитријевић објашњава како је борба против климатских промена у ствари рат пост-индустријских западних земаља, а највише САД-а, против економског развоја у земљама попут Русије, Кине и Индије, које благостање свом становништву желе да обезбеде подстицањем индустријске производње. Највећи богаташи не желе само још новца, већ и апсолутну моћ над остатком света, и при томе им најозбиљнију препреку представља суверенитет земаља у развоју.

Кроз разне цитате чланова банкарске елите, тајних друштава и глобалиста који им служе, ова књига приказује осећај огромне супериорности светских моћника, њихову убеђеност да је земља пренасељена и огромну одлучност да се број становника сведе на мали део данашњег броја људи за земљи. У посебном делу, преводу дела књиге америчког писца Лија Пена „Мрачна апокалипса: крвава похота хуманитараца“, који излаже главне мисли теозофских вођа и истакнутих представника покрета Новог доба, она нам показује и мистичну позадину тих убеђења и планова. Књига се завршава текстом др Богдана Шеклера о српском доприносу смањењу становништва бесомучним убијањем још нерођене деце. Огромна распрострањеност абортуса у Србији, номинално православне хришћанске земље, навлачи Божији гнев на наш народ.

Димитријевић закључује да један од највећих узрока моралног пада човечанства лежи у противприродном убрзању живота, нарочито у последњих стотинак година. „Човек није створен да живи на тај начин“, пише он. „Као што онај кога удари струја умире зато што његов срчани мишић покушава да трепери на фреквенцији струјног тока (а то је немогуће), тако и ми венемо и гасимо се због ритма живљења за који нисмо саздани.“ Иако је тешко одупрети се том наметнутом темпу, никако не треба очајавати. Аутор нас на крају охрабрује и подстиче на неуморну борбу против зла. „Борећи се против зла у себи и свету, а волећи правду и истину, којима је извор и увир у Богу Љубави, бићемо кадри да на време ‘прикочимо’, и ослободимо се ‘ђаволске брзоплетости’,“ резимира он.

Књига „Планетоцид и ‘златна милијарда’ – Злочини глобалиста и будућност наше деце“ Владимира Димитријевића више је него вредно упозорење о природи надолазеће пропасти и духовно укрепљење у последњим временима. Она отвора очи да се препознају порекло и циљеви планетарног злочина који је у пуном јеку. Њен есхатолошки смисао и светоотачки позив на покајање је једино што на овом месту, у овом тренутку, за нас још увек мора имати смисла.