Д. Дробњицки: Велике технолошке компаније не занима новац, већ власт над светом

Бивши амерички председник Доналд Трамп недавно је фанфарама најавио колективну тужбу против корпорација Big Number – Фејсбук, Твитер и Гугл. Углавном због понашања његове филијале за видео услуге Јутјуб. Потом је дао интервју телеканалу Њузмакс у којем је рекао да је тужба подигнута против ИТ гиганта „због њихових злочина“, међу којима је главно кршење слободе говора.

Трамп није само повукао добар ПР потез, већ и дао велику политичку изјаву. Сасвим у духу времена.

Дигитални простор је нова стварност у којој живи савремено човечанство. А менаџери те стварности, управо те ИТ корпорације, играју неискрену игру са људима.

Један од главних аргумената присталицa строжије контроле над активностима корпорација Big Number је недопустивост да приватне компаније на „својој територији“ чине шта пожеле. Јер, оне нису затворени клуб, већ глобалне јавне платформе. Зато би за њих требало да важе исти принципи и законске норме као и за друге који утичу на јавност. Руске власти покушавају да наметну приближно исте захтеве оператерима друштвених мрежа: ако желите да радите на нашем тржишту – поштујте наше законе.

Али, ово је само правна страна питања.

У међувремену, значајан (ако не и главни) део замерки на рачун Big Number лежи у областима које се не могу санкционисати у оквиру правног система. Бар засад јер су то културне и цивилизацијске вредности. Наравно, све ово иде и нама на душу. Ми купујемо рачунаре и џепне уређаје, читамо објаве на друштвеним мрежама и гледамо видео-снимке, наша деца седе, стоје, леже, шетају и возе се удубљена у своје смартфоне.

Ово ипак није оптужба за саучесништво, а и да јесте – не скида кривицу са Big Number.

Да бисмо били суодговорни морали бисмо бити свесни шта се тачно догађа. А пошто нисмо – нама се једноставно манипулише. Или нас присиљавају, не остављајући нам други излаз. Заправо, Big Number са нама ради обоје. Сви смо вероватно криви пред универзумом. Али, управо је Big Number највише заинтересован да постоје милијарде таквих „кривих људи“. Социјалне мреже стварају, подржавају и усађују врло специфичне погледе на живот, морал, породицу, државу и цео свет. Овај олигопол има своју политичку агенду.

Главна лаж која долази од гласника Big Number је тврдња да је сва његова виртуелна инфраструктура (и, сходно томе, она права: сервери, комуникационе линије, итд.) дизајнирана да генерише приходе од оглашавања на огромном прекограничном подручју. Али не: главни циљ ИТ корпорација је – моћ. Због тога су компанијама Big Number потребне сопствене политичке пројекције у стварном свету.

Као и све транснационалне корпорације, ослањале су се на оне снаге које имају најнегативнији став према државном суверенитету, породици, цркви и другим традиционалним вредностима. Широм света такве снаге представљају либерално-глобалистичке странке, од којих је најутицајнија америчка Демократска партија. Могло би се лицитирати: шта је примарније – политичке амбиције либерала или корпоративни интереси „дигиталиста“. Али, одсад ће то бити спор типа – шта је старије, кокош или јаје.

Лево-либералне странке Европе и Америке чине идеалну политичку и економску симбиозу са сајбер корпорацијама. Њихови партијски функционери и партијска штампа, као и судови либералних јурисдикција, који су постали крајње идеологизовани, обезбеђују правно покриће активностима Big Number који, заузврат, даје информативну подршку својим функционерима, новинарима и судијама.

Стога не треба да чуди што друштвене мреже свуда уводе сопствену цензуру. По законима многих земаља, то не би смеле да чине (на то указује и поменута Трампова тужба), али – чине. Још нам либерали објашњавају да је то за наше добро. Претраживачи и друштвене мреже активно користе алгоритме који отежавају приступ неким публикацијама и ауторима и обезбеђују максимално ширење и популаризацију другима. Блогери се активно промовишу на Интернету, пунећи Интернет испразним, примитивним и врло често вулгарним садржајем.

Данас је „тиктокер“ са милионском публиком прилично чест. Чак и најпознатији популаризатори науке, уметности и књижевности за њима далеко заостају по броју пратилаца. Реч необразованог тинејџера или „миленијалца“, који пише или разговара о стварима које уопште не разуме – постала је значајнија од мишљења научника, стручњака или свештеника.

По масовности уништавања друштвених основа, ови феномени су 10-20 пута опасниији од сваког ријалитија на забавним ТВ каналима. Не ради се уопште о „глупости масовне публике“, на коју се либерали воле позивати. Алгоритми за приказивање резултата претраге допуњени су технологијама за сегментирање публике и циљање одабраних сегмената. И само употребом свих ових средстава може се стећи степен „глупости“ који се данас примећује. Ипак, публика, тачније људи који је чине, нису глупи. Сегментирана и циљана публика намерно се чини „тупавом“ у целини.

„Утицајни блогери“ миленијалци су створени ни из чега, а њиховом публиком постаје лако манипулисати. Сва популарност таквих блогера – као и њихови приходи – препуштени су на милост и немилост Big Number. Публику је Big Number убедио да је дискредитује неслагање са „великим блогерима“ и „главним трендовима“. Милитантно незнање и ништа мање милитантна вулгарност мрежних власти производ су усмереног рада ИТ корпорација. И атомизација и деградација јавног мњења такође су створени намерно.

Сегментираним и циљаним друштвом је лакше управљати. Поготово што се одређени скуп постулата-веровања преко интернета пласира као „истинско знање“. А то је већ манипулација нивоа тоталитарних секти. Због свега, ширење Интернета, са тренутним приступом информацијама, није довело до просветљења, већ до катастрофалног пада морала и нивоа стварне свести друштва. Људе је опчинила дигитална технологија из очигледних разлога. Много се ефикасније ради уз њихову помоћ.

Али, уместо брзог развоја, човечанство је добило успоравање научног и технолошког напретка и озбиљним отклоном ка „достигнућима“ која немају никакве везе са побољшањем квалитета живота људи. Ако прогрес дефинитивно пређе у виртуелну сферу – магнати Big Number могу рачунати на неограничену моћ.

Много шта ће зависити од тога да ли ће суверене државе бити у стању да формулишу и подигну оптужнице против владара дигиталне сфере и да инсистирају на њиховој кривици са свим последицама које би проистекле из тога.

Јер, ако то не успе, неће нама служити дигитални свет већ ћемо служити Big Number.

 

Аутор Дмитриј Дробњицки