ЗА ЕУ ЈЕДАН ХРВАТ ВРЕДИ КАО 200 СРБА: Дупло више него Немац у Другом светском рату (ВИДЕО)

“Британска елита је хтела да остане на сцени ЕУ. Та стара лукава екипа ‘перфидног Албиона’ како сте га назвали, сматрала је да тиме што је у Европи, а није од Европе, а истовремно негује специјалне трансатлантске и још увек и комонвелтске везе- да они заправо имају најбољи од свих светова”.

“Наравно, после Другог светског рата, оно што смо имали је једна фикција југословенске заједнице, то је била једна диктатура која је почивала на три лажи: лаж о заједничком учешћу свих народа у НОБ, лаж о заједничким патњама под окупаторима и њиховим слугама, и гнусна лаж о знаку једнакости између четника и усташа. Направљено је једно вештачко поравнање, у ком сви анимозитети и све траума су остале замрзнуте до после смрти Броза, а онда смо деведесетих имали мучну репризу, при чему је српска невоља да само код Срба постоји тај синдром југоносталгије, и тај уграђени ген да морамо увек да имамо разумевања за друге, за њихове интересе, њихову незрелост. Да су Албаници предмодеран народ у постмодерним временима и да треба терапеутски да се према њима понашамо”, рекао је у склопу свог погледа на историју ових простора др Срђа Трифковић у “Српском св(иј)ету”, додавши да је незамисливо за неки цивилизован европски народ да му главни представник најугледније националне културне институције, каква је САНУ, говори о свом делу територије као што то говори председник Српске Академије.

Срђа Трифковић је доктор историје, био је у саветник многим значајним државницима, укључен у преговорима везаним за Републику Српску, радио је као новинар за BBC радио, Глас Америке, Вашингтон Тајмс, и за београдски лист Дуга. И данас има своју седмичну онлајн колумну у часопису Крониклс, као и једну месечну која излази у штампаном издању.

У наставку можете чути од овог еминентног историчара који је докторирао у Великој Британији краћи преглед историјских чињеница везаних за Србе и српске суседе од османске окупације до недавних времена.

Свој поглед на енглеску политику је анализирао, рекавши о Брегзиту:

“Британска елита је хтела да остане на сцени ЕУ. Та стара лукава екипа ‘перфидног Албиона’ како сте га назвали, сматрала је да тиме што је у Европи, а није од Европе, а истовремно негује специјалне трансатлантске и још увек и комонвелтске везе- да они заправо имају најбољи од свих светова”.

О антируској реторици са Запада је гост Националне телевизије дао занимљиву анализу, а и о односима Запада према Републици Српској и измјенама оригиналних одлука Дејтонског споразума.

“Нова доктрина Леонида Иљича Бајдена” је његова колумна у Новом Стандарду о којој је говорио објашњавајући везу између Брежњева и Бајдена, повезујући и слабљење моћи САД са слабљењем Атине у Старој Грчкој:

“Америка је опадању у односу на остали свет. Може да се опорави економски од короне, али у односу на Кину њена моћ опада, а нема ни пример дугорочног империјалног пројекта који је био заснован на дубокој подељености унутар саме државе која је била њен носилац”.

О специјалном представнику за Западни Балкан је рекао: “Што се Палмера тиче, то је човек који не доноси никакве промене. Нула”.

Изразио је уверење да ће Русија у погледу на ултиматуме који долазе са Запада рећи да је коначно доста.

У другом делу емисије је говорио о црногорској власти, и о актуелној теми Темељног уговора између СПЦ и Владе Црне Горе, напомињући да постоји јасна порука да САД сматра СПЦ реметилачким фактором:

“Мислим да су у питању нелегитимни притисци, и о понашању које излази из свих норми дипломатске праксе. Навикли смо да се то догађа деценијама. Кључно је да се дугорочно нађе стратегија да се одупре таквим притисцима од стране оних који желе да Црна Гора буде једна пристојнаиИ функционална држава. Треба им показати зубе, и рећи да ће то изаћи у јавност”.

“Мислим да се ДПС држи као интересна заједница криминогених елемената и дукљанско-монтенегринског фанатизма, личних интереса и тако даље”, због несналажљивости и немоћи нове власти, како каже гост водитељке Гордане Јанићијевић, ова се структура у Црној Гори нада повратку на власт. Поменуо је и лобисте, у првом реду Данијела Сервера и Јаноша Бугајског који у Вашингтону ту тезу гурају одавно, да је захваљујући њима кампања за ревизију избора од 30. августа већ била почела.

Додао је и да Трампова администрација није сматрала проблематичним промјену власти у Црној Гори уколико чланство у НАТО остане неприкосновено, као и признање Косова, а да Бајденова екипа жели претходну власт, јер њих комплетно контролишу и имају у шаци и кроз њих могу да се врате агенди комплетног уништења СПЦ у Црној Гори:

“Ми немамо посла са трезвеним људима који доносе одлуке на основу чињеница и елемената праведности и пристојности, већ са људима који су опседнути апсолутном америчком доминацијом”.

Срђа Трифковић је говорио и о притисцима на земље које нису признале Косово, највише на Грчку, што представља једну у низу изузетних анализа глобалне политике. О власти у Приштини и њиховом односу са САД је рекао:

“Не треба ништа неприхватљиво прихватати, а истовремено треба не бити дрчан с тим. Куповати време, третирати сваку понуду као вредну разматрања, али бити свестан да сви рокови који долазе са Запада су непостојећи. Јер ако се договоре Палмер и Лајчак да кажу ’30. октобар да им дамо као рок’, то не вреди ни пет пара. Ако траје палестинско- израелски сукоб од 1947, ако траје подела Кипра од 1974- то нису замрзнути, већ трајни конфликти. Не волим причу да не смемо да остављамо деци замрзнуте конфликте. Јер ничија није горела до зоре”.

На крају је изнео податке о безначајним улагањима САД и ЕУ у Србију, а о ЕУ и њеном односу са Хрватском је рекао:

“ЕУ је одвојила за помоћ Хрватској да се опорави од последица короне 20 милијарди евра, а Србији 200 милиона. Дакле: per capita за ЕУ један Србин вреди као 200 Хрвата. То је дупло више од односа један Намац за сто Срба из 1941”.