У Русији се смањује број абортуса, али је Руска православна црква предложила свим женама које не желе да подижу дете да не иду на прекид трудноће, већ да своје бебе дају Цркви да их подиже.
Током последњих пет година, број абортуса се у РФ смањио се за трећину, али их је 2020. ипак било око 450 хиљада.
Патријарх московски и целе Русије Кирил са 10. Свецрквеног конгреса посвећеног социјалним проблемима у земљи овако се обратио женама Русије:
„Ако не можете да одгајате дете, али сте га родили или сте спремни да родите – прихватиће га Црква. У сваком случају, не идите на абортусе – не убијајте дете, родите и дајте га нама, Цркви. Ми ћемо се потрудити да ваше дете одгајамо и да га поставимо на ноге. И никада вас као мајку нећемо спречити да посећујете своје дете и да успоставите осећање јединства са њим. Напротив, учинићемо све да ојачамо вашу породицу, додуше непотпуну, али која има вредност и пред Богом и у односу на цело наше Отачаство“.
Бивша сенаторка Валентина Петренко, која је сада на челу покрета Мајке Русије, подржала је иницијативу поглавара РПЦ:
„Патријарх није иницирао премештање деце у цркве. Да ли ће бити организовања нека прихватилишта и обданишта при црквама. или ће нека деца оддлазити у породице спремне да их усвоје – то није најважније. Главно је да ће људски живот бити спасавани“.
РПЦ већ ради на 77 прихватилишта за труднице и мајке са децом. Плус: око 100 прихватилишта и домова за више или мање одраслу децу.
Русија ће по хитном поступку разрадити правила и законски оквир који ће омогућити мајкама које одустају од деце да их легално пребаце у најближу цркву.
Психолог Јелена Лутковска, која ради за РПЦ, објаснила је:
„Црква не може и неће сама узимати и усвајати децу. Она и не треба да има то право. Биће потребан правни ангажман државе да деца добију статус „остављних без родитељске бриге“ и „спремних за усвајање“ – да би Црква могла почети да игра своју нову улогу. А РПЦ ће имати довољно ресурса да организује црквене „домове за малишане“.
Она претпоставља да ће већина деце предате Цркви наћи своје место у усвојеничким породицама.
Још је додала: „Верујем да ће се сви дечији домови РПЦ постепено претворити у центре за породично збрињавање у којима ће деца боравити привремено. До преласка у усвојеничке породице или повратка правим родитељима. Добар је знак што је данас више оних који желе да преузму васпитање здраве деце него што их је у црквеним дечијим домовима/сиротиштима“.
РПЦ за оне који желе да усвајају децу има посебну школу при једном свом манастиру, а такве школе ће отварати широм Русије.
Познати руски црквени публициста и мисионар протојереј Андреј Ткачов додатно је објаснио:
„Новорођенчади је потребна професионална нега. Њу не треба препуштати добровољцима. У црквеним дечијим домовима треба да раде васпитачи и патронажне сестре. Цркви ће бити тешко да се снађе сама“.
Према његовим речима, патријарх Кирил није иступио са иницијативом без договора са државним врхом Русије:
„Црква је једна од ретких демократских институција у коју се врло лако може ући или изаћи из ње. Нико вас никада неће присилити да се молите. Роб се не клања. Сходно томе, ако човек не осећа духовну радост у Цркви – нико неће ни на шта приморавати. Патријарх је изнео такав предлог не да би регрутовао будуће свештенство, већ да би спасао оне којима је било намењено да се не роде или да брзо умру“.
Једно од прихватилишта РПЦ је у оквиру Покровског манастира. У њему су девојчице и девојке од шест до 18 година, а велику већину су оставили родитељи алкохоличари и наркомани.
Са њима раде монахиње које су прошле специјалне педагошке курсеве.