НЕНАД АНДРИЋ: Чудесна изградња цркве Свeтог Нектарија у Србији

Ваљево је град у Западној Србији, где су познати духовници Свети владика Николај и Преподобни Ава Јустин оставили неизбрисив траг и неизмерно духовно благо даривали, не само Србима, већ васцелом Православљу, кроз своја богословска дела, литургијски и светитељски начин живота

Пише: Отац Ненад Андрић

Сваки храм, манастир, богомоља имају своју причу настанка, па тако и прва црква Светог Нектарија у Србији, у граду Ваљеву. Бог има планове за добро народа који се често не виде, док се дело не заврши. Наиме, овај пример је јасан доказ да се Бог својом Промишљу умешао у изградњу цркве великог чудотворца са острва Егине.

Ваљево је град у Западној Србији, где су познати духовници Свети владика Николај и Преподобни Ава Јустин оставили неизбрисив траг и неизмерно духовно благо даривали, не само Србима, већ васцелом Православљу, кроз своја богословска дела, литургијски и светитељски начин живота. Бог их је прославио, јер су они прослављали Бога. Били су и остали Божији угодници, Божији пријатељи. И ко би други, него та два дивна Светитеља од града Ваљева. Измолили су од Бога да Ваљево добије мошти и храм трећег великог Светитеља, богослова, исцелитеља и чудотворца Светог Нектарија са Егине. Чудесан је пут доласка Светог Нектарија међ Србе, међ Ваљевце…

Најпре је Свети Јустин Ћелијски писао о њему житије и чуда, па је мати Гликерија, игуманија манастира Ћелије са сестринством и митрополитом Амфилохијем и владиком Атанасијем донела са Егине део моштију Светог Нектарија Ћелије још нама далеке 1979. године. Које су многе исцелиле и многима помогле да добију благослов за добијање порода. А онда Божијим промислом Ваљевка Наталија из угледне фамилије Филиповић, пре близу три деценије одлази у земљу Светог Нектарија у древну Грчку да живи и ради са породицим у Атини, носећи у свом срцу Николаја и Јустина, Лелић и Ћелије и своје родно Ваљево.

Као узорна Српкиња, дипломирани инжењер грађевине, са својим супругом Радивојем Ковачевићем исто дипломираним инжењером грађевине и познатим евро-азијским грађевинским пројектантом, гаји у срцу жељу да својим пријатељима, својим школским другарима из Ваљевске гимназије, својим комшијама, свом Светосавском ваљевском народу и васцелом роду дарује нешто посебно, што ће помоћи, не само сада, него за векове, јер црква се гради сада, али за векове. Одлучују да саграде цркву. Само је Бог знао ту жељу Наталијину, јер она је и иконописац и често је уз Светитеље кроз њихове ликове. Године су тако полако пролазиле и као да се чекао знак и призив с висине… Тако је и било.

Наталија је упознала, недалеко од Атине где живи, једног од највећих духовника Грчке, старца Нектарија и егинско монаштво у манастиру Св. Нектарија на том чаробном острву.

Св. Нектарије јој је постао омиљени Светац. Иначе Свети Нектарије је исцелитељ од рака, неисцељивих болести, помоћник за добијање порода и за многе животне потребе. Једноставно, он је онакав како га Црква и назива – Чудотворац.

За све то време у Србији и Ваљеву, посебно после НАТО бомбардовања, расту малигна и друга обољења међу Срима, а Ваљево је веома пуно бомбардовано и загађено, па нажалост пуно је болних и невољних. Писац ових редова моја маленкост имао је у блиској фамилији пуно болесних ближњих, па и сам је био оболео од једне неисцељиве медицинске болести. По савету свог духовног оца, старца Данила, почео сам да се молим Светом Нектарију. Тако сам упознао госпођу Наталију која ме је водила код старца Нектарија и на Егину, као и многе ходочаснике.

И једног дана, пошто сам са оцем Алексићем упутио молбу за изградњу мање капеле Св. Нектарију у Ваљеву, упитао сам гђу Наталију да ли жели да помогне изградњу, не знајући за њену жељу од много година раније. Наталија је радо прихватила и то не да помогне за капелу, него је предложила да озида храм најмање од 100 м2 од темеља до крова.

Обавестио сам о томе надлежног Епископа ваљевског г. Милутина. Иако сам пре причао Владици о изградњи цркве, сада је имало конкретних дешавања, јер Наталија је поручила да ће обезбедити пројекат, цреп из Грчке и донирати новац за изградњу до крова. Срећи нама свештеницима, монасима и народу који је то желео, није било краја. Владика је изразио жељу да упозна Егину, старца Нектарија и Наталију. Па смо 11. 9.2012 год. отишли на Егину и код старца Нектарија. Дивне успомене, дивни сусрети…

Наталија све што је обећала, све је испунила, и више од тога. Њен супруг је замолио свог колегу, великог стручњака инжињера грчког Атанасија Анагануа да уради пројекат, макету и детаљан план оплате, а такође је саветима помогао стручно преко Наталије око градње. По благослову игуманије егинске, Наталија је донела део моштију Светог Нектарија, и том приликом Владика је сачекао мошти и Наталију на аеродрому у Београду, потом су свечано положене у кивот у новосаграђени храм.

Старац је слао благослове свештенству и народу српском писмене преко Наталије више пута, које је она читала на свечаностима код храма веома потресно и јака емоција се из тих речи изливала на народ. Насликала је Наталија део иконостаса, а део госпођа Тања Ристић. Донела је старчев епитрахиљ храму на дар у којем се читају молитве народу, као и иконе са Егине, свету водицу, тамјан са моштију из Егине за прву Литургију, али и по благослову старца Нектарија цвеће лијандер – пикродафни, богородичине сузе и грчке ћупове.

Како је старац Нектарије рекао Наталији за цвеће: ,,Лијандер – леп као Богородица а горак као сузе Богородичине на Голготи.“ Симбол Грчке. Сада је у Ваљеву и са лепим храмом, који чека новог Владику за освећење, јер неколико дана пред планирано освећење Владика Милутин се упокојио од короне у болници.

Ја сам је молио да ми преводи писма старцу често, као и при ходочашћима сусрете, јер сам водио и други народ, са и жељом да и њима старац и Светац помогну, што је Ната и чинила усрдно.

Тако је попут неке бајке, ваљевско дете, Наталија, отишло у Атину и после много година донело свом Ваљеву и Србији велики поклон – цркву са светињама која је нова Бања Витезда за исцељња душе и тела народу.