Академик Љубиша Ракић изјавио је да се Српска академија наука и уметности (САНУ) није изјаснила о будућности Косова, али да је његов став „идентичан са општенационалним интересом Србије који је формулисан у Уставу, да је Косово нераскидиви део Србије, а који подржава наша влада“.
„Имали смо недавно једно иступање председника САНУ Владимира Костића, на трагу његових ранијих ставова, да је Косово фактички и формално изгубљено за Србију. Уз поштовање његове стручности и научних доприноса, мора се рећи да је тако експлицитно изјашњавање, чак и као лично мишљење, било несмотрено и непримерено функцији коју обавља“, рекао је Ракић за данашње издање Политике.
Према његовим речима, „став академије може да се изнесе само после одлуке Скупштине академије, а појединачни ставови академика, укључујући и председника, не могу да представљају став САНУ“.
„Академија још не ради у пуном радном саставу због актуелне епидемијске ситуације. Истина, поједини академици су се оградили и јасно исказали да не мисле као Костић. Индикативно је да његове ставове нико из редова академије није јавно подржао. Из тога би могао да се наслути некакав закључак“, оценио је Ракић на новинарско питање да ли су дешавања после Костићеве изјаве могла да буду повод за изјашњавање Скупштине САНУ.
Он је навео да „наша актуелна спољна политика инсистира на уважавању и поштовању српских националних интереса, што је охрабрујућа чињеница“, као и да „такав случај нисмо имали у претходним владама, које су биле склоне трговини и погађању око Косова“.
„Нарочито је таква била досовска власт. Сматрам да је Зоран Ђинђић нанео велику штету по том питању, а ништа бољи учинак није имао ни на плану развоја демократских процеса. Зато верујем да га историја неће запамтити као прогресивну фигуру. Напротив. Нисам усамљен у мишљењу да таква личност не заслужује споменик на Академском тргу у Београду, преко пута споменика Његошу“, рекао је Ракић.
На подсећање да је био један од аутора Меморандума САНУ и упитан да ли у академији има ентузијазма за нови меморандум који би на исти начин („када је под критичку лупу стављен Титов режим и последице по српски народ“) сагледао период од Милошевићевог доласка на власт до данас, он је одговорио негативно.
„Стање у САНУ није такво да би могло да се дође до јединственог става према недавној прошлости, па чак и неким савременим темама и дилемама. Сувише смо поларизовани да би се о нечем таквом уопште размишљало“, рекао је Ракић.