НАДАХНУЋА ТОМАСА ШИБА: Вучелић открива како је немачки амбасадор оснажио своје традиционалне антисрпске предрасуде

Треба створити нови, релативно мали локални фалсификат да би се склопила слика великог историјског фалсификата који се зове и ревизија историје
АКТУЕЛНИ немачки амбасадор у Србији Томас Шиб изјавио је да је бомбардовање Југославије 1999. било неопходно како би се спречили хуманитарна катастрофа и геноцид на Косову. На страну његова могућа традиционална антисрпска предубеђења и потреба да још једном оправда оружану агресију на једну независну државу без сагласности и мимо сагласности Савета безбедности УН.

Али са великом вероватноћом Шиб је оснажио своје традиционалне антисрпске предрасуде, или стекао поуздана нова уверења, гледајући телевизијску и делом филмску продукцију у Србији и њеном окружењу. Уз обилату финансијску помоћ званичних државних фондова. Ту је и несебично дељење награда и признања широм земље Србије. Шиб је своја виђења Срба могао учврстити и пратећи велики део медија и читајући књижевне текстове или колумне „угледних“ српских аутошвиниста. Највећи део ових творевина је и направљен са унапред задатом намером да оправда и амнестира све оне који су Србији наносили зло.

Гледајући и читајући поменуто, Шиб је закључио да су Срби за све криви и да су сви други невини и недужни. Где год има Срба, има велике кривице. Од „Породице“, преко „Александра“, па до „Терета“. Срби су ружни, залуђени, прљави и зли, или бар недорасли и верски затуцани шумски људи, али увек спремни на злочин. А Запад је, увек будно мотрећи на потенцијалног зликовца, задужен за праведну казну. Деценијске западне санкције против СР Југославије и њихову катастрофалну штету нико ни у контексту ни ван контекста тобожњих уметничких дела и не помиње. Оне су постале благослов. Санкције нису неправедне него више него заслужене.

Уништење и спаљивање Народне библиотеке 6. априла 1941. је била случајна грешка, или модерније „колатерална штета“, а не последица Хитлерове директне наредбе. И то говоре не Немци, него Срби. Намерно не желе да се сете осветољубиве Хитлерове слике са насилно скинутом таблом са именом Гаврила Принципа. Принцип, иначе у новим телевизијским квазиуметничким историјским фалсификатима, постаје безмало психопата и терориста, за разлику од Хитлера „нормално“ опседнутог историјским симболима.

Не би било изненађујуће да нека чланица НАТО прогласи опасност да ће Срби у Црној Гори извршити геноцид и „хуманитарну катастрофу“, те војно не прискочи у помоћ комитама и највећем броју официјелне монтенегринске полиције. Поготово што се ствара утисак да су Срби, који во вјеки вјеков живе на територији Црне Горе, дошли у госте монтенегринима и комитама. Можда, судећи по званичним медијима у Црној Гори и онима који их здушно помажу у Београду, а које Шиб пажљиво прати и уважава, једна нова „Олуја“ не би била лоша. Јер нимало случајно монтенегринске комите излазе на улице на 10. април, дан проглашења НДХ! Или, аутентично и њима милије – 10. травња!

Зашто би ово било немогуће када је могуће да се бомбардују болница и породилиште усред Београда да би се спречила хуманитарна катастрофа на Косову и Метохији! Тако, у суштини баш то, каже Томас Шиб. Просто не знамо како су му, и њему сличнима, промакле литије у Црној Гори као израз верске затуцаности где је такође на време требало запуцати.

На Косову се сваки други дан напада понека преостала православна црква или манастир, а посебно када се у Пећкој патријаршији налазио наш патријарх Порфирије. То за дипломатске представнике попут Шиба не представља антицивилизацијски чин. Та опака патологија и зло постају за њих нормални. Нормализација зла! Када на Косову не буде Срба, неће бити ни проблема. Када Срби као незвани гости буду потпуно, али баш потпуно, протерани из Хрватске, са Косова и из Црне Горе, неће бити опасности од геноцида и хуманитарних катастрофа. Додуше, можда се део њих може покрстити по усташком моделу. Уосталом, усташке и неонацистичке песме се и разлежу Подгорицом и Цетињем. У савременим условима то је проверен модел успеха. Стара савезништва из Другог светског рата се не заборављају. Бар не код свих.

Са Републиком Српском ће бити већих проблема, па се зато у већ поменутим крајевима јури црногорски министар српске националности Владимир Лепосавић због изјаве о Сребреници. Дакле, треба актуелизовати тезу о РС као геноцидној творевини, која је већ годинама најзаступљенија код београдских комита.

Београдске комите су славиле уз песму и шарене балоне смрт Слободана Милошевића, баш као што су монтенегринске комите у Мојковцу уз заставе и песму славиле почетак НАТО агресије на своју земљу 1999. године!

Треба створити нови, релативно мали локални фалсификат да би се склопила слика великог историјског фалсификата који се зове и ревизија историје. Задатак је оправдати све велике злочине према српском, и наравно руском народу и за злочинце од жртава добити амнестију и не само амнестију него и извињење. И што веће поштовање! Наша савремена квазиуметничка и медијска продукција здушно ради на томе, а по мери својих убогих или угаслих талената и јадних интелектуалних могућности.

Она очигледно надахњује Томаса Шиба и претвара његово самопоуздање у дрскост и безобразлук. Али покреће и снажан покрет праве и истинољубиве културе сећања. Па, ко шта понесе!